Како изабрати прави половњак за возача почетника?

Добили сте возачку дозволу и купујете свој први ауто. Имате 2.000 евра, а тражите нешто лако за паркирање и провлачење кроз гужву, јефтино за одржавање, са малом потрошњом, јефтином регистрацијом, да се не квари много... Шта узети?

Универзалан одговор не постоји. Зато ћемо најприје навести ствари које треба гледати и предложити половна возила по цијени од око 2.000 евра.

Коме није намијењен овај текст?

Онима којима је отац и прије поласка у ауто-школу давао да упаркиравају ауто у гаражу, да возе на неком неасфалтираном путу, ливади и слично.

Ви који спадате у ту групу, прије писања непотребних коментара имајте у виду да су многи почетници први контакт са аутомобилом имали у ауто-школи.

Кажете да треба да купим још један ауто за "вјежбање" иако имам породичног Пасата?

Нипошто. Све зависи од вас – од тога колико пара имате и да ли уопште желите да их трошите на још један ауто у породици, живите ли сами или са родитељима који већ имају ауто, какве су вам потребе и жеље...

Дакле, овај текст је намијењен онима који су почетници, а желе да купе свој први ауто.

Дизелаш или бензинац?

Направили смо анкету. У обзир смо узели и то на којем ауту су анкетирани учили вожњу у ауто-школи, као и шта су и колико возили након добијања дозволе.

Већина оних који су у првих годину дана након полагања имали прилику до возе више бензинских и дизел аутомобила, рекли су да им је дизел био лакши за вожњу.

Једна од анкетираних каже да је у породици имала два аута – бензинца и дизелаша. Увијек је возила дизелаша, нарочито кад иде у град. Једноставно, са њим је кретање из мејста било много једноставније. Бензинац јој се неријетко гасио...

И код других смо забиљежили слична искуства. Чак и они који никада раније нису размишљали о овој теми, замишљено би рекли да се слажу.

Једноставно, већи обртни момент при нижем броју обртаја опрашта грешке приликом кретања, али и лоше одабран степен преноса.

Такође, из истог разога лакше је са дизелом попети се на ивичњак код паркирања. Почетници често у таквим ситуацијама дају превелик гас, па сувише споро пуштају квачило, онда још гаса... Све док не почне да се осјећа онај специфичан мирис.

Бензинац је ипак бољи избор

Јефтинији у старту за куповину. Јефтинији за редовно одржавање (мада код многих та разлика није велика). Знатно мања могућност настанка скупих кварова (турбо пуњач, дизне, пливајући замајац, пумпа високог притиска).

Може се претпоставити и да бензинци генерално имају мању (праву) километражу од дизелаша. Ту је и наш буџет од 2.000 евра. Треба наћи доброг дизелаша за толико пара.

Наравно да може да се нађе дизелаш – то апсолутно није спорно. Пуни су их огласи. Али као почетник, ако немате неког искуснијег са собом, можете лако да се превјарите у избору.

Да, бензинац више троши. Али с обзиром на све горе наведено, сматрамо да је за већину почетника бензинац бољи избор.

А плин?

Зависи од много фактора. Зато саветујемо да пре куповине прочитате овај текст: Плин – да ли се и даље исплати уградња?

Углавном, питање је да ли: а) купујете ауто без плина, па ћете га уградити

б) купујете ауто који већ иде на плин, али у том случају остаје питање колико му још важи атест, мора ли да се мијења резервоар, која му је потрошња...

ц) колико километара планирате да прелазите годишње

д) итд.

Стога не можемо да дамо одговор по питању финансијске исплативости.

Што се тиче евентуалних проблема у вези са плином, који могу почетнику да загорчају живот – сматрамо да нема велике разлике у односу на бензинца без плина.

Наравно да може доћи до квара неке компоненте плинског уређаја, али то је ризик који мора да се прихвати уколико желимо јефтинију вожњу.

Коју класу изабрати?

Нема много дилеме – нешто из групе у којој су Фиеста, Корса, Punto, Поло, Јарис, Фабиа, Клио...

Нећете погрешити ни ако узмете нешто из „Голф" класе, али с обзиром на буџет, већа је шанса да ћете наћи млађи и очуванији ауто у класи испод.

Да ли је мали ауто заиста лакше возити него велики?

Не увијек. Што је ауто дужи, односно што има веће међуосовинско растојање (од задњих до предњих точкова), што је шири, тежи, аеродинамичнији и слично, мирније ће се понашати при високим брзинама, па ће се и возач почетник осјећати самоувереније.

Управо овај осјећај самоуверености може да буде мач са двије оштрице. Ауто „лети", иде кроз кривине као залепљен за асфалт, а онда налети незгодна кривина...

Једноставно, у већем, удобнијем и тишем аутомобилу осјећај за брзину зна да превари. Још ако има јак мотор, почетник се лако ослободи и постане сувише самоуверен. А то није добро.

Лакоћа паркирања

Не мора да значи да је мали ауто лакши за упаркиравање. Најбољи примјер је Југо. Тежак волан намучиће и мушкарце, а ту је и релативно мали угао закретања предњих точкова. Има ту још фактора, као што је међуосовинско растојање.

Ова проблематика није нарочито важна за избор аутомобила за почетнике, али треба је имати у виду. Чисто да разбијемо илузију како се мањи аутомобили увијек много лакше паркирају него већи.

Такође, неки људи имају бољи осјећај за простор, други лошији. Поред перцепције простора, ту је и моторика.

Зато је некима много лакше да процјене гдје је предњи браник, гдје задњи, гдје ће ауто завршити када се смота волан и крене у рикверц. Лакше им је и да усагласе рад ножним командама, окретање волана и гледање у ретровизор или преко рамена.

Неки то никада не науче, нажалост... Али неки не желе да уче, обесхрабрени почетним неуспјесима. Једноставно, неки почетници уче брже, неки спорије.

Стога и имамо много различитих мишљења око тога који ауто је лакши за вожњи и паркирање, а који тежи.

Заборавите на опрему и љепоту

Ово је грешка, често и намјерна, коју чине и најискуснији возачи. Купују аутомобил стар 15-20 година, а на прво мјесто стављају његов изглед и опрему.

Добро, ауто је многима статусни симбол и прећи ће преко разних мана и скупо платити разне кварове (који чекају у будућности) само да би возили неки модел са имиџом који њима одговара.

Савјетујемо да за почетак оставите нереалне жеље на страну и да нађете ауто у што бољем стању за новац којим располажете.

Челичне фелне и "дебеле" гуме

Сви ми волимо лијепе алу фелне и нископрофилне гуме. Али када сте почетник, не знате још увијек да паралелно паркирате, па састружете фелне о ивичњак?

Нисте ни толико искусни у избјегавању ударних рупа и уопште правоременом уочавању истих. А ту су шахтови – упали, избочени...

Дакле, желите фелне и гуме мањих димензија како би биле јефтиније за замјену или поправку, а да притом гуме буду довољно „дебеле". Најбоље је држати се фабричких димензија.

Аутоматски мијењач – добра идеја за почетника?

Не – почетник би требало да научи да вози ауто са мануелним мјењачем. А то не значи само да зна да „брзине иду у Х".

Дакле, није баш паметно одмах након добијања возачке дозволе сјести у аутоматика и заборавити на мануелни мијењач. Ипак не живимо у Америци, гдје је аутоматик готово стандард.

Чак и ако је неко одлучио да до краја возачке каријере вози само аутоматике, може да се нађе у ситуацији да буде принуђен да вози ауто са мануелним мјењачем.

Дакле, који су половни аутомобили најбољи за почетнике?

Дајемо три предлога.

Fiat Punto 1.2 (60 или 80 КС)

Peugeot 206 1.1 (60 КС) или 1.4 (75 КС)

Renault Clio 1.2 (75 КС)

Који од ова три је најбољи? Онај који нађете у најбољем стању. Такође, то што смо навели ове моторе не значи да су они најпоузданији или најштедљивији. Изабрали смо их на основу разних фактора и компромиса.

Да ли има поузданијих и квалитетнијих аутомобила од ове тројке? Наравно да има. Али генерално скупљи су у старту, поправке могу да буду знатно скупље, а и у случају оштећења теже је доћи до половних дијелова, који су притом такође скупљи.

Код неких су разлике више изражене, код других мање. Али за Fiat Punto, Peugeot 206 и Renault Clio свуда има дијелова и то разних произвођача, односно у широком цјеновном рангу; има их много на ауто-отпадима, па има и много половних дијелова (укључујући моторе и мјењаче).

Пошто их већ јако дуго има велики број на нашим улицама, и мајстори су добро упознати са њима.

Притом релативно добар мајстор за њих може да се нађе широм Србије, што баш не може да се каже за „Јапанце" или „Корејце" из ове класе. Стога њих нисмо ни узели у обзир, иако важе за квалитетна и поуздана возила.

А шта је са такозваним „Нијемцима"? VW Polo, Шкода Фабиа, Сеат Ибиза?

Наравно. Добар избор, али генерално држе вишу цијену у односу на горе наведену тројку. Конкретније – за исте паре може да се нађе млађи и очуванији Fiat, Peugeot или Renault.

Али старији Volkswagen ће дуже трајати и мање се кварити од млађег Fiat – повикаће многи. И притом боље држи цијену и лакше се продаје.

То за цијену је генерално истина, али опет све зависи од случаја до случаја. Што се тиче кварљивости, односно поузданости – ко може да прорекне који од аутомобила старих 15-20 година ће се више кварити и хоће ли то бити неке ситнице или скупи кварови?

А ту је и Opel Corsa, која јесте из Њемачке, али више је у групи са „Французима" и „Италијаном". Дакле, Corsa добија „незванично" четвто мjесто.

Сваки од горе наведених модела, укључујући и „Нијемце", има своје мане и предности. Истина, нема ту неке драматичне разлике, а што се тиче поузданости и цијене, много тога зависи мотора испод хаубе.

Зашто нисте конкретно написали који је најбољи ауто и са којим мотором?

Зато што не постоји најбољи ауто, нарочито када је у питању машина стара 15-ак година.

Као што смо већ рекли – тражите ауто у механички најбољем стању. Није важно ако има ружну боју, ако је мало изгребан, негдје благо улубљен, нема електро-подесиво ово или оно, климу и слично.

То је ауто на којем треба да избрусите своје возачке способности:

а) да на њему научите како се паркира (то нећете научити у ауто-школи)

б) да на њему осјетите како се оштро кочи у критичним ситуацијама

ц) да стекнете прво искуство на снијегу и леду

д) да научите да се правилно пењете на ивичњак (ту многи почетници добро спрже ламелу)

е) да без превеликог страха и треме савладате кружни ток, компликовану раскрсницу, полукружно...

ф) да научите како извући ауто заглављен на неком пољском путу, ливади или у шумарку...

И још много тога. И не брините – на грешкама се учи. Зато учите на малим грешкама са аутом јефтиним за поправку да не бисте учили на великим и скупим грешкама и то не само у финансијском смислу.

Такође, да схватите какав ауто вам у будућности уопште треба и какав заиста желите. Боље да на њему изгребете челичне фелне или их искривите у некој ударној рупи, да изгребете браник, разбијете фар, наслоните врата на стубић који нисте видјели, стекнете координацију управљања командама волан-гас-кочница-квачило-мењач.

Детаљније информације о конкрентом моделу/мотору

Пошто је немогуће све обрадити у једном тексту, урадите сопствено истраживање. Погледајте форуме.

Један од њих је www.mojagaraza.rs – овде можете да се распитате за детаље у вези са одређеним моделима, верзијама, моторима, као и честим и потенцијалним кваровима, поправкама...

Закључак

Људи често не купују оно што им треба, него оно што желе – а углавном желе да им ауто буде статусни симбол. Не чините ту грешку, бар у првих годину-двије док не стекнете неко минимално искуство и рутину.

Такође, не ограничавајте се строго на одређени модел или марку. Наши предлози су управо то – само предлози.

> Овде говоримо о аутомобилима старим петнаестак година у просјеку. Како ће се који показати у огромној мјери зависи од тога како је који примерак вожен и одржаван.

Кварова ће бити. Не купујете ново. Гледајте да је ауто механички у што бољем стању. Огреботине на лаку, мала оштећења на браницима и слично – нису важни.

Поведите некога искуснијег кад гледате ауто, имајте на уму да „није злато све што сија", не тражите лепо и атрактивно него исправно и очувано, провозајте ауто ако постоји могућност и не залећите се на ниску цијену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.