Када и како правилно промијенити расхладну течност?

ГС
Foto: Илустрација

Расхладна течност потребна је за правилан рад аутомобила и по љети и по зими. Она се налази у хладњаку у мотору возила те јој је главна намјена одвођење топлоте из овог дијела аутомобила у атмосферу.

Она се заправо састоји од мјешавине воде и средства које служи против корозије и против смрзавања. Расхладна течност ставља се у возило приликом његове производње и у добром возилу не би се требала губити. Отприлике сваке двије године требало би промијенити ту течност и то код овлаштеног сервиса.

Ова течност веома битна и љети и зими јер да је нема, цијели систем мотора превише би се загријао и дошло би до озбиљних оштећења. Ако је систем остарио, може се догодити да та течност једноставно помало нестаје. Из овог је разлога веома битно редовно провјеравати стање течности и досипавати је уколико се за тим покаже потреба.

У зимским мјесецима још је један проблем и смрзавање. Наиме, резервоар расхладне течности направљен је од пластике и уколико смо у зимским мјесецима насули само расхладну течност без средства против смрзавања, направили смо кобну погрешку. Резервоар ће попуцати, а цијели систем неће бити хлађен, што, како већ знамо може довести до озбиљних проблема на мотору. То средство које се обавезно током зимских мјесеци мора ставити у расхладну течност зове се антифриз. Колико ћете антифриза ставити зависи од тога колико се ниске температуре очекују за одређени зимски период па је за то потребно проучити упутства произвођача антифриза на паковању.

У одређеним ситуацијама расхладна течност и антифриз могу у аутомобилу бити и до три године, али једино ако се ради о веома квалитетном антифризу. Ако сте купили нешто 'само да послужи' најбоље га је замијенити раније. Наиме, ако антифриз није квалитетан, могао би утицати на пропуштање семеринга и дихтунга.

Желите ли замијенити расхладну течност, а самим тим и антифриз у возилу и то у властитом аранжману, прво што требате да направе јест упалити мотор те га загријати. Команде гријања ставите на најјаче како би цијели систем био проходан. Након тога угасите возило те провјерите постоје ли у хладњаку и блоку мотора чепови за испуштање. Ако сте их успјешно лоцирати, отворите их и допустите цијелом садржају да исцури, а наравно, при томе нешто подметните испод у шта ће тај садржај изаћи. Ако нема чепова, мораћете одвојити цијев са доње стране што ће омогућити да течност изађе ван, али у овом случају неће изаћи сва. Из тог разлога упалите мотор на којих 15 секунди како би пумпа воде потјерала заосталу течност. Потом цијев вратите на мјесто и добро је стегните. Након тога насућете расхладну течност и помијешати је с антифризом на којем пише у каквом се омјеру ставља. Данас се најчешће ради о концентратима и потребно их је разриједити па је најбоље слушати упуте произвођача.

Треба знати да је сам антифриз веома агресиван па може изазвати нагризање и овако оштећених мјеста у систему. Стога га свакако разриједите. Најбоље је то учинити помоћу дестиловане воде. Капацитет просјечног возила када се ради о расхладној течности је од пет до седам литара. Када сте течност напунили до врха, немојте мислити да је све готово. Потребно је упалити мотор јер ће тада систем прорадити и течност повући у све цијеви. Тада га угасите и доспите поново до врха, односно до ознаке за течност. Потом опет упалите мотор да се угрије на радну температуру те причекајте да се упали вентилатор за хлађење. И то је то, успјешно се промијенити расхладну течност, пише портал ''Silux.hr''.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана