Голф слави 45. рођендан - како је све почело?

Хтјели то да признају или не, данашњим произвођачима аутомобила ниже средње класе очи су упрте у један модел – Volkswagen Голф. Наравно, баве се и осталом конкуренцијом, али приликом конструисања нових модела обавезно се набавља један Голф који се раставља до најситнијих детаља и проучава.

Овдjе не мислимо на копирање дизајна, већ на укупан инжењеринг. То можемо да тврдимо након вишедеценијског искуства у тестирању аутомобила који су временом заиста постали све бољи. Истовремено, чини нам се да је Голф увијек за корак испред других у погледу комплексности пројектовања и израде.

Не брините, и Нијемци су радили исто што и данас раде остали. Учили су од – Италијана и ФИАТ-а. Чувени дизајнер Ђорђето Ђуђаро је још 1970. године, дакле четири године прије званичне свјетске премијере, изјавио да је приликом доношења скица Голфа у фабрици у Волсфбургу случајно видио растављени ФИАТ128.

Да подсјетимо, “стодвадесетосмица” се појавила 1969. године и сматра се првим аутомобилом са модерним концептом који је објединио предњи погон, попречно постављен мотор са зупчастим каишем и вентилима без клацкалица, “мекферсон” огибљење и диск кочнице.

Volkswagen је ову идеју додатно усавршио и одлучио се за Ђуђаров дизајн, с обзиром да су остали прототипови били катастрофалног и застарjелог концепта.

У то вријеме (1969. година), по Торину се увелико возио прототип Заставе 101. С обзиром да је одмах донијета одлука да хечбек верзија ФИАТ-а 128 буде препуштена Застави, Ђуђаро је Нијемцима понудио сулудо препуштену идеју и Голф нацртао као хечбек са троја врата, која су наговјештавала спортски и младалачки карактер преко потребан у амбициозним и полетним седамдесетим годинама.

Тако је настао облик каросерије који је одредио судбину аутомобила до данашњих дана.

За појаву Голфа заслужан је и, између осталог, тадашњи нови директор Volkswagenа, Рудолф Лидинг, који је зауставио развој прототипа са задњим погоном и уздужно постављеним мотором са воденим хлађењем смјештеним испод задњег сједишта.

Након четири године развоја, маја 1974, Голф (фабрички код “тип 17”) је угледао свјетлост дана. У првом моменту су се производиле верзије са 3 а затим и са 5 врата. Одмах је преузео моторе од Аудија 50 и Аудија 80, запремине 1.1 литар са 50 КС, 1.3 са 60 КС и 1.5 са 70 КС.

Продаја је одлично започела, већ од првог дана. Купци су сматрали да има спортски карактер, чак и са најмањим мотором. С обзиром да је тада владала нафтна криза, потрошња је била веома важна. Из тог разлога се појавила “формула Е” верзија са петостепеним мијењачем који је при 90 km/h спустио потрошњу са 6,4 на 5,2 л/100 км.

Значајан историјски тренутак је појава ГТИ модела 1976. године. Добио је 1.6 мотор из Аудија 80 ГТЕ са 110 КС (при 6100 о/мин), вентилирајуће дискове и хладњак уља.

Естетски детаљи су били права атракција – ручица мијењача са куглом у облику голф лоптице, предњи спојлер, шире гуме димензија 175/70 ХР 13, црвени оквир на предњој маски и црна фолија на вратима пртљажника су ГТИ издвајали од свих других аутомобила.

Mотор је имао механичко “К-џетроник” убризгавање горива, а са масом од 810 кг имао је заиста атрактивне перформансе за то вријеме – максимална брзина је била 182 km/h а до “стотке” је убрзавао за 9,2 секунде.

Још један веома важан тренутак у развоју Голфа догодио се септембра 1976. Представљена је дизел верзија, што је било прилично необично за то вријеме.

До тада су дизели сматрани за веома прљаве и бучне. Као основа за развој дизела послужио је 1.5 бензинац. Тако су дизели у почетку имали запремину 1.5 литара и 50 КС, а убрзо су повећани на 1.6 и 54 КС. Упркос буци и вибрацијама, био је тражен због веома мале потрошње која се кретала око 5 л/100 км.

Прва рестилизација услиједила је 1978. године. Добио је пластичне бранике са функцијом апсорпције енергије приликом ударца а драстично је побољшана и заштита од корозије. Голфови су прије тога масовно трулили због лоше легуре рециклираног метала који је коришћен у то вријеме, а садржао је и велику количину бакра у себи.

Августа 1979. је представљена седан верзија Голфа, односно Jetta. Намијењена је конзервативнијим купцима и имала је верзије са 2 и 4 врата. У Сјеверној Америци је постигла велики успјех, али је у Европи продаја била далеко испод очекивања.

Годину дана касније Голф добија још измјена – широка задња свјетла и нову командну и инструмент таблу. Овакав ауто је по дизајну био најближи Ђуђаровим оригиналним скицама.

Уведени су и нивои опреме “Ц”, “ЦЛ” и “ГЛ”, а инструмент табла је добила модерне четвртасте инструменте и ЛЕД индикаторе. ГТИ је постао доступан и са 5 врата. Како се производња ближила крају, уведене су и луксузније верзије “LX” и “GX”, као и специјални Голф Пирели.

Тако је 1982. добио 1.8 мотор са 112 “коња”. Његова цијена је била знатно већа у односу на базну верзију из 1976. – 22.800 њемачких марака спрам 13.850 ДЕМ, а идеја је била да се представи нискобуџетна верзија ГТИ модела за свакодневну употребу.

Још важнији тренутак за историју Голфа па и цијеле компакт класе је увођење првог турбо-дизел мотора. Марта 1982. на сајму у Женеви представљен је Голф ГТД.

У то вријеме је био најекономичнији серијски ауто на свијету. Био је базиран на шасији ГТИ модела, са доста позајмљених дизајнерских елемената, укључујући и спортска Рекаро седишта.

Уз помоћ “гаретовог” турбо-пуњача имао је 70 умјесто 54 коња и 133 умјесто 104 Нм обртног момента. Укупно је направљено 30 измјена на мотору како би се повећала снага и смањила потрошња.

Са свим додацима маса је повећана за 18 килограма, а просјечна потрошња је износила мање од 6 л/100.

Производња Голфа прве генерације у Њемачкој престаје 1983. године. Направљено их је преко шест милиона, од чега милион дизелаша.

Осим у Њемачкој и Југославији, Голф се склапао још у Аустралији, Белгији, САД, Јужноафричкој Републици, Нигерији и Мексику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.