“Пензија, пун стомак и цигара у руци, прилази ми Антић и каже: 'Потребан си ми'“

Футре се повукао у децембру 1997. године због проблема с десним кољеном и кренуо је да ради као амбасадор Атлетико Мадрида.

Португалац је имао навику да гледа тренинге “јорганџија” и у априлу није ни сањао да ће поново обући копачке и дрес.

“Сваког четвртка сам гледао тренинг који је углавном био отвореног типа, што значи да су навијачи могли да гледају. Сједио сам на клупи, желио сам да избјегнем гужву на трибинама, и био сам пуног стомака јер сам тек завршио ручак”, сећа се Футре у колумни за “Мундо Депортиво” и додаје:

“Палим цигару када оно прилази ми Антић и каже ми: 'Слушај, план је био да на тренинг дођу неки клинци из омладинске школе, међутим они ће стићи тек за сат времена. Не могу да чекам толико, потребан ми је играч за резервни тим. Ајде обуци тренерку и изађи на терен'. На то му одговарам: 'Мистер, пун ми је стомак, нисам тренирао мјесецима, немојте то да ми радите'“.

То није било довољно уверљиво да Антић одустане и Футре је прихватио да одради тренинг.

“Резерве увијек хоће да побједе први тим, али сам их све упозорио да нећу много трчати, да ми не додају лопту и да не помисле да ми уклизају. Али, како сам увек био такмичарски настројен... Чим сам пипнуо лопту моје ноге су биле узбуђене и постигао сам два гола за 20 минута. Навијачи су кренули да скандарију моје име. Био сам мртав, једва сам дисао. Чим смо дошли у свлачионицу Антић ми је рекао да ме жели у тиму. Сљедећег дана медији су одмах почели да пишу како се магија вратила на Калдерон”.

Футре је прихватио понуду Антића и до краја сезоне одиграо је десет утакмица за Атлетико Мадрид.

“Био је то романтични повратак. Покушао сам касније у Јапану, али није ишло. Али, не жалим. Не можете да замислите какав је осећај био поново играти на Висенте Калдерону. Почивајте у миру, Мистер”.

Радомир Антић, прослављени српски тренер, преминуо је у понедељак шестог априла у 72. години живота.

(Б92)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.