Мит о “великој четворци”

ГС
Мит о “великој четворци”

Из једних или других разлога, у једном тренутку у свијету тениса се створио мит о “великој четворци”.

Термин “велика тројка” био је већ увелико прихваћен и, опште је познато, ту елитну групацију чинили су Новак Ђоковић, Роџер Федерер и Рафаел Надал.

Србин, Швајцарац и Шпанац су већ почетком то јест средином 2010-их важили за најбоље у историји свог спорта, а то је сада, почетком 2020-их, већ неко време потпуно јасно.

Међутим, у једном тренутку у цијелу причу умјешао се један Британац, Енди Мари.

Мари већ више од две године има огромних проблема, прије свега са куком, и мање-више је постао небитан, колико год то непристојно звучало. Али, то није увек био случај.

Сада 32-годишњи момак из Глазгова је кроз каријеру зарадио преко 70 милиона евра, био први на планети, те освојио три Гренд слема, Завршни турнир и два злата на Олимпијским играма.

Вероватно две најуспешније Маријеве сезоне биле су 2012. и 2016, када је био шампион Игара и УС опена, односно Игара и Вимблдона.

Британци су на Гренд слем шампиона чекали од 1936. и титуле Фреда Перија на домаћем Вимблдону.

Нација која је са задовољством гледала тенис и која је била организатор вјероватно највећег турнира на планети, Вимблдона, до успјеха никако није могла.

Све се на Острву промјенило 2012. када Енди није освојио Вимблдон, али јесте Олимпијске игре – и то усред Лондона.

Недуго затим стигао је и први УС опен, а онда, у финалу против Ђоковића годину дана касније, и први Вимблдон. Славље је могло да почне – Енглези више нису били Енглези, од тада су постали Британци.

Тада на сцену ступају британски медији који славе свог шампиона, у раније ријетко виђеним суперлативима, често и по цену рушења кредибилитета његових противника.

И пре тих успјеха о Марију се причало као равноправном члану “велике четворке”, а поменуте титуле само су подгрејале атмосферу и истакле га, у појединим сферама, у небеса. Неријетко, тврдили су многи, испред Ђоковића.

Без икаквог образложавања свима је јасно да Мари кроз каријеру (иако је неколико година изгубио због повреде кука) није урадио ни приближно онолико колико су остали чланови тзв. “велике тројке”.

Што се тиче титула, ту је шести са 46, док су испред њега Федерер са 103, Надал са 85 и Ђоковић са 79. Занимљиво, Енди је бољи од Роџера по успјешности у мечевима за титулу са 67,6% побједа, наспрам 66%.

По броју Гренд слем титула Британац је у друштву Стена Вавринке, и Гуге Куертена и са по три. Испред њега су, сем чланова “велике тројке”, Пит Сампрас са 14, Андре Агаси са осам, Стефан Едберг са шест и Џим Куријер са четири.

Титуле на Завршном турниру (1), Мастерсима (14), Серијама 500... И ту је прича иста, једино се мења на турнирима из Серије 250, где је од Марија, који има 17, од чланова тзв. “велике четворке” бољи само Федерер са 25.

Прослављени хрватски тенисер Горан Иванишевић кратко и јасно је објаснио мит о “великој четворци”.

“За мене, то су били Надал, Федерер и Ђоковић, после долази Мари. Не сврставам га на исти ниво као осталу тројицу. Добро је што имамо и Вавринку, али и остале младе момке”, рекао је Иванишевић једном приликом за “Марку”.

Ипак, постоји и друга школа размишљања.

“Ако погледате 'велику четворку', они су овај спорт довели на неки нови ниво. Кренули су да освајају турнире као веома млади играчи и константно долазили до полуфинала. До прије пар година је свима нама било тешко да ишта освојимо, а сада је младим тенисерима подједнако проблематично да освоје неки већи трофеј”, рекао је Вавринка једном приликом за “ЕСПН”.

Оно што се Марију никада не смије одузети је његов утицај на тенис не само у Великој Британији, него у свијету, и феноменални тенис који је очарао многе.

Могуће је да је Енди најбољи тенисер у историји “бијелог спорта”, послије Роџера, Рафе и Новака, али једноставно не може да се мјери са статистиком и чињеницама које описују “велику тројку”

Статистичар Нејт Силвер је 2014. године једно можда и дао најбољи опис када је назвао поменуту четворицу “великом тројком и једном половином”.

Разлог зашто је вештачко дисање тзв. “великој четворци” у неку руку опасно је јер то повлачи ток мисли ка стварању и тзв. “велике петорке”.

У такву категорију најпре би се могао ставити, али наравно неће, Швајцарац Стен Вавринка, који је освојио исто Гренд слем титула као и Мари – три.

Вавринки као аргумент служи и то што је у Гренд слем финалима био изразито убојит са три титуле у четири меча. На Аустралијан опену 2014. је побједио Ђоковића и Надала на путу до титуле, годину дана касније Федерера и Ђоковића на Ролан Гаросу, а 2016. на УС опену у мечу за титулу опет српског тенисера.

У тој категорији много је бољи од Марија, јер је са својих 3/4 много бољи од Ендијевих 3/11. Ипак, то је мање-више једина категорија у којој се може наћи прије Британца.

На интернету се чак могу наћи текстови у којима се, из разних углова, прича о тзв. “великој петорци”, али тај термин, на срећу, није заживео.

Овакви епитети и сврставања међу “Богове” одређених спортова не би требало да се дешавају олако, већ уз много анализе и заслуга, како би уопште имали смисла.

“Мислим да није поштено сврстати ме тамо. Они су у том друштву више од десет година. Ону једноставно освајају све и мислим да то једноставно није фер. 'Велика четворка' је 'велика четворка' и тако треба да остане. Ја сам ја”, рекао је Вавринка после освајања титуле на УС опену 2016. године.

Енди Мари дефинитивно јесте обиљежио једну еру тениса и заслужује да се о њему и његовом, иако најчешће за гледаоце досадном стилу тениса, похвално говори.

И поред тога, једноставно, “велика четворка” није било реално да икада и постоји. Енди Мари је најбољи тенисер свих времена после Ђоковића, Надала и Федерера, али је, и поред свега, за категорију испод њих.

У некој другој ери, ко зна шта би било...

Против Ђоковића: 11 побједа, 25 пораза
Против Федерера: 11 побједа, 14 пораза
Против Надала: 7 побједа, 17 пораза

(Б92)

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана