Кошаркашка All Star грозница: Потези од којих застаје дах – доминација Пеђе Стојаковића и “експлозија” обруча VIDEO

Прошле године сте имали прилику да се упознате са почецима НБА “Ол Стар” утакмица, њеном значају на кошарку генерално, али и на који је начин преузета од АБА лиге.

Што се тиче суботњег дијела програма, прво ћемо имати прилику да посматрамо надметање у томе ко има најбоље вјештине са лоптом, радиће се полигони, а учествују Домантас Сабонис, Спенсер Динвиди, Паскал Сијакам, Бем Адебајо, Шеј Гилџес Александер, Крис Мидлтон, Патрик Беверли и Џејсон Тејтум.

Тејтум је прошле године освојио ово такмичење, а ево како је све то изгледало.

Овај догађај уведен је у НБА у сезони 2002/03 и тада је изгледало нешто другачије, мјерило се вријеме (дакле нема директног дуела) и играч који успио да прође у најкраћем времену буде побједник.

Тако је први пут титулу са собом понео Џејсон Кид, тада члан Њу Џерзи Нетса који је читав полигон прешао за 35.1 секунд.

Вјеровали или не, али само су Двејн Вејд, Стив Неш и Демијан Лилард успјели по два пута да освоје ово такмичење, па би Тејтум уколико евентуелно освоји био члан елитног друштва.

Наредно такмичење често буде најзанимљивије или да кажемо најкомпетитивније, пошто ћемо мало говорити о брзом шутирању тројки.

Сваком кошаркашком фану са ових простора када споменемо такмичење у брзом шутирању тројки, он ће се са сјетом присјетити Предрага Стојаковића и његове двогодишње доминације.

Познато је да су људи са подочњацима одлазили на посао због утакмица Сакраменто Кингса, али ово је био догађај када су и школарци имали прилику да уживају у потезима неког српског НБА кошаркаша.

Први пут идемо до сезоне 2001/02 и Пеђине прве шампионске титуле, када је успио да буде бољи од једног Стива Неша, Пола Пирса, Стива Смита, Реја Алена или Велсија Персона, кога је поразио у шампионској рунди.

Пеђа је успио да освоји другу шампионску титулу одмах слиједеће године. Одбранио је трон најбољег НБА шутера побједивши Веслија Персона по други пут. Само је Персона овога пута више бољело пошто се као “оптисан” вратио и пао послије продужетка од 30 секунди.

Пеђа је тада убацио 22 поена, што и дан данас важи за један од најбољих перформанса који је приказан суботње вечери.

Да ли ћемо сада моћи да гледамо нешто слично? Одговор ће нам дати Давис Бертанс, Девин Букер, Девонте Грејем, Џо Херис, Бади Хилд, Зек Лавин, Данкан Робинсон и Тре Јанг.

Девин Букер је заузео мјесто на Ол Стару умјесто Бојана Богдановића, што је такође подигло многе обрве и изазвало гнијевну реакцију самог Богдановића путем “Инстаграм” профила.

Све је ово почело 1986. године када је покојни Дејвид Стерн одлучио да мало “зачини” лигу и “Ол Стар” учини још занимљивијим.

Побједник првог такмичења у брзом шутирању тројки био је Лери Бирд, који је уз Крега Хоџса једини кошаркаш икада који је успио да то уради три пута, с тим што Хоџс држи рекорд по убаченим тројкама (дакле не поенима, тројкама).

Ипак, Леријева титула 1988. године остала је упамћена по још нечему. Он је на такмичење изашао у тренерци, а прије почетка самог догађаја ушао је у свлачионицу с питањем:

“Само сам дошао да видим ко ће да заврши као други”

Чисто ако вас занима, Дејл Елис је завршио као други.

Када смо већ код рекорда и интересантних шутерских окршаја, да се вратимо на сезону 2017/18 када је “руки” Девин Букер успио да побједи “Сплеш Брадерс” Стефа Карија и Клеја Томпсона, са рекордом када је шутирао 24/38.

Девин Армани Букер чији је идол Данило Галинари држи један од рекорда у брзом шутирању тројки. Армани као средње име је добио пошто је његов отац Мелвин у том клубу дуго играп кошарку.

Сплеш Брадерс јесу изгубили те године, али су зато две године раније успијевали да титуле однесу са собом. Прво је Стеф Кари освојио 2016. године у Њујорку, да би га Клеј Томпсон побједио наредне године у Торонту.

Тај Ол Стар у Торонту је био чувен по много чему. Био је посљедњи за легендарног Кобија Брајанта, а донио нам је и легендарно такмичење у закуцавањима о коме се и дан данас говори и које се сматра за једно од најбољих икада.

Окршај су обиљежили крилни центар Орландо Меџика Ерон Гордон и бек шутер Минесота Тимбервулвса (сада Чикаго Булса) Зек Лавин.

Послије неколико рунди атрактивних закуцавања добили смо и продужетке, а тада је на опште разочарење титулу са собом однио Зек Лавин. Да ли је жири тада донио погрешну одлуку?

Далеко од тога да је у питању била прва контроверзна одлука судија да се једна звијезда прогласи победником, а да се друга наводно оштети. Слична је ситуација била неколико година раније када смо гледали фантастичан окршај између Џавејла Мегија и Блејка Грифина.

И поред неколико закуцавање које до сада нисмо видјели (што је, јелте, јако важан фактор) Блејк Грифин је прескочио хаубу КИА аутомобила и однио побједу, на такође незадовољство публике широм свијета.

Али, доста о томе.

Могли бисмо да се присјетимо момената у којима је Нејт Робинсон одушевио све присутне и уз Спада Веба остао најнижи кошаркаш коме је ово пошло за руком.

Занимљив је податак да је Махмуд Абдул Рауф имао једно учешће на такмичењу иако заправо никада није закуцао на утакмици.

Мајкл Џордан и Доминик Вилкинс су биле прве велике звијезде које су се сукобиле на оваквом догађају, а Мајкл нам је приредио и нека закуцавања које никада нећемо заборавити и себи успио да додатно подигне цијену и уреже у меморије своју компетитивност.

Чак је и покојни Коби Брајант имао учешће 1997. године и однио победу са собом. И то као “руки”.

За крај смо оставили два култна такмичења у закуцавањима о којима се заправо и нема шта рећи. Једном је побједу однео Џејсон Ричардсон, а други пут нико други до Винс Картер.

Нови миленијум, нова опсесија, нова велика звијезда.

Ове године ће се надметати Пет Конатон и Дерик Џонс Џуниор као два млада дебитатна, а наспрам себе имаће некадашње шампионе “Супермена” Двајта Хауарда и Ерона Гордона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.