Хокејаш Милан Лучић одиграо 1.000 меч у НХЛ лиги: Поносни Србин са сребрном палицом

Г.С.
Хокејаш Милан Лучић одиграо 1.000 меч у НХЛ лиги: Поносни Србин са сребрном палицом

ТОРОНТО - Велики јубилеј, 1.000. меч у НХЛ лиги, хокејаш српских коријена Милан Лучић обиљежио је тучом са ривалом из Торонто Мапла Скотом Сабурином.

Као по обичају, момак којег медији у Сјеверној Америци називају Тајсон однио је побједу у песничењу иако је за то морао да пусти крв, а Сабурин је један од педесетак хокејаша који је осјетио моћ његових удараца. Само 354 хокејаша у историји најјаче лиге на свијету успјела су да пребаце бројку од 1.000 мечева и заслуже престижну сребрну палицу намијењену онима који премаше овај број утакмица. Прославу је употпунио побједом својих Калгари Флејмса са 3:2 послије продужетака, а наградио је себе и асистенцијом у јубиларном мечу. Послије остварења за памћење Лучић се присјетио школских дана и почетка каријере, понављајући да није имао резервни план у животу.

- Сјећам се да ми је учитељица показала свјетску популацију желећи статистички да ми покаже колико људи заврши у НХЛ. Не желим да кажем да је сумњала у мене, али сам јој се само насмијешио и рекао: “Па, неко мора да успије.” Увијек сам био дијете које је вјеровало у себе, без обзира што нисам био регрутован у ВХЛ или играо за најбоље организације или тим као дијете - рекао је Лучић, размишљајући о невјероватној четрнаестогодишњој вожњи која га је довела међу одабране НХЛ легенде.

Момак чији су родитељи из Праче код Пала од 2007. године члан је друштва најбољих хокејаша, а увијек је истицао своје поријекло ријечима да је поносни Србин, православац, те да му је животни мото “Никада не заборави одакле потичеш”. У складу са тим, васпитао је и дјецу Валентину, Николину и Милана јуниора који знају српски језик, обичаје и културу.

Врхунац каријере достигао је 2011. године када је са Бостоном освојио Стенли куп. У Бруинсима је оставио и најдубљи траг, јер је њихове боје бранио пуних осам сезона. Прије доласка у Калгари још је носио дресове Лос Анђелеса и Едмонтона, те имао мање или више успјешне сезоне. Заштитни знак у свим утакмицама његове каријере била је велика, бескомпромисна борба, па чак и укрштање песница када је то неопходно. Карактер је нешто са чиме се родите и наслиједите од предака. 

Књига о пријатељству

Супротно ономе по чему је познат у свијету хокеја, Лучић је написао књигу за дјецу “Није лијепо понашати се насилно у школи”, у којој је објаснио шта значи бити прави пријатељ.

- За мене се појам пријатељства везује за искреност. При­ томе, прави пријатељ увијек је ту да пружи подршку и да помогне када затреба. Родитељи су ме научили да поштујем сваког и да будем искрен. Памтим и да су ми говорили како је јако важно да памтим своје коријене и да уживам у животу, кроз љубав и породицу - нагласио је Лучић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана