“Гласов” водич кроз свјетска првенства - Чиле 1962.: Самба у Сантијагу

Свјетска кућа фудбала суочила се са могућим бојкотом јужноамеричких екипа и процијенила је да би Чиле могао да буде домаћин, мада је било приједлога да ова држава заједно са Аргентином буде организатор, али би у том случају његова улога била миноризована. Чилеанци су се прихватили организације, а велике проблеме задао им је најјачи земљотрес икада забиљежен (9,5 степени) 1960. године, када је настрадало више од 50.000 људи. Од планираних осам стадиона на само четири су игране утакмице, јер није било новца да сви буду обновљени, па је то довело до слабе укупне посјете, јер је капацитет трибина био мален. Био је то Мундијал који је игран на најмање стадиона након Уругваја 1930, када су утакмице игране на три стадиона у истом граду.

“Фудбалски рат” ескалирао је на релацији Јужна Америка - Европа првенствено због Италије, која је наставила да натурализује најбоље играче Латинске Америке. Италијански новинари на нож су дочекали Мундијал у Чилеу, чију су престоницу назвали “назадном рупом пуном криминала, проституције и алкохоличара”, у којем телефони не раде, таксија скоро да нема, а додјелу организације Чилеу назвали су “чистим лудилом”. Чилеанска штампа је узвратила и Италијане назвала мафијашима, фашистима и наркоманима (фудбалери Милана били умијешани у допинг скандал). Управо та утакмица постала је чувена, али не по доброј игри већ по грубостима које су виђене. Одиграна је 2. јуна и носи назив “Битка за Сантијаго”, судија из Енглеске Кен Естон није био на нивоу, а домаћин је славио са 2:0. Први фаул направљен је само 12 секунди након почетка, док је Италијан Ђорђо Ферини искључен послије осам минута, али није хтио да напусти терен, па га је полицајац извео са стадиона. Иако је Леонел Санчез сломио нос Умберту Маскију, Естон га није искључио.

Најмањи просјек голова

Први пут у историји мундијала просјек голова био је испод три. На 32 утакмице постигнуто је 89 голова, што чини просјек од 2,78 погодака по мечу, а 54 играча уписала су се у стријелце. Аутоголова није било.

Чиле као домаћин и Бразил као свјетски шампион стекли су право директног наступа, док су 52 екипе играле квалификације, а поново ниједна екипа из Азије и Африке није изборила учешће. Дебитанти су били Бугарска и Колумбија, која на свој други наступ на СП чекала све до 1990. године. Друга и трећа екипа са прошлог мундијала, Шведска и Француска, нису се квалификовале.

Систем такмичења остао је исти као четири године раније, 16 екипа било је подијељено у четири групе, прве двије ишле су даље, а гол-разлика била је пресудна у случају истог броја бодова. Ниједна репрезентација није остварила три побједе у групи, а Бразил је у Чилеу наставио тамо гдје је стао у Шведској. Екипа није било драстично промијењена, напад је и даље био убитачан са Пелеом као првом виолином, те Загалом, Зитом, Вавом, Гаринчом и новим чланом Амарилдом. Прво је савладан Мексико (2:0), онда је услиједио реми без голова са Чехословачком, а утакмицу је обиљежила повреда Пелеа, који више није заиграо, али га је замијенио Амарилдо и заблистао у пуном сјају. Побједа над Шпанијом (2:1) донијела је прво мјесто у групи и обрачун са Енглеском у четвртфиналу. Гаринча и Вава учили су Енглезе фудбалу (3:1), а “мала птица”, један од најбољих дриблера који је свијет икада видио, напросто је бриљирао. Исти тандем био је на сцени и у полуфиналу, када су са по два гола срушили домаћина (4:2). Гаринча је излуђивао Чилеанце, који су га толико тукли да је он узвратио у једном тренутку и добио црвени картон. Ипак, ФИФА га је помиловала, па је наступио у финалном сусрету.

Оно што нису урадили у групи, надокнадили су у финалу, када су Чехословаке испрашили са 3:1, и поред тога што су губили, а наруку им је ишао лош дан чехословачког голмана Вилијама Шројфа. Тако су изабраници селектора Ајмореа Мореире одбранили титулу, што је пошло за руком само Италији 1938. године, док је њихов голман Гилмар једини чувар мреже који је освојио двије свјетске титуле.

Шесторка на врху

Први, и за сада једини пут у историји, десило се да титулу најбољег стријелца подијеле чак шесторица фудбалера која су постигла по четири гола. Два Бразилца Гаринча и Вава, Чилеанац Леонел Санчез, Мађар Флоријан Алберт, Југословен Дражан Јерковић и Совјет Валентин Иванов.

Јерковића многи зову Дражен, мада му је право име Дражан. Рођен је 6. августа 1936. године, а преминуо 9. децембра 2008. године. Одиграо је 21 утакмицу за репрезентацију од 1960. до 1964. године и постигао 11 голова. Највећи дио каријере провео је у загребачком Динаму и врло кратко играо за белгијски Гент. Тренирао је Динамо, Аустрију Клагенфурт, Вилахер, Динамо из Винковаца, Загреб... Био је дио екипе на СП у Шведској, али није улазио у игру. У Чилеу је био стријелац јубиларног, 600. гола на свјетским првенствима, а уједно је најбољи стријелац “плавих” на мундијалима.

 Поповић први искључени

Први југословенски фудбалер који је искључен на СП је Владимир Владица Поповић. Било је то на утакмици са Уругвајем, када се покошкао са ривалом, па га је судија Карел Галба из Чехословачке послао у свлачионицу.

Забрањена промјена тима

Ференц Пушкаш (Мађарска - Шпанија), Хозе Сантамарија (Уругвај - Шпанија) и Хозе Алтафини (Бразил - Италија) постали су трећи, четврти и пети играч који су играли за двије различите селекције на СП. Након овога ФИФА је забранила фудбалерима да  играју за друге екипе уколико су током квалификација или завршног турнира играли за неког другог.

Историјски пласман “плавих”

Југославија је заблистала у Чилеу и стигла до историјског четвртог мјеста, којим је поновила успјех из 1930, мада је остао велики жал за трећом позицијом.

Прво су у квалификацијама елиминисали Пољску (2:1 Београд, 1:1 Чорзов), а затим су избацили Јужну Кореју (5:1 Београд, 3:1 Сеул). Прво коло на СП донијело је старог познаника СССР, који је двије године раније био бољи у финалу првог Европског првенства голом Виктора Понеделника. Исти играч поново је био кобан по “плаве”, као и Валентин Иванов (0:2). У другом колу Југославија се осветила Уругвају (3:1) за пораз у полуфиналу 1930. године погоцима Скоблара, Галића и Јерковића. Галић и Јерковић дали су по два гола у трећем колу против Колумбије (5:0), док је пети додао Војислав Мелић. Друго мјесто у групи за противника у четвртфиналу донијело је Западну Њемачку, која је на претходна два мундијала била боља управо у овој рунди такмичења. Историјским голом Петра Радаковића, којем је само минут раније зашивена аркада, Југославија је прошла даље (1:0), на мегдан Чехословачкој. Два пенала за противника докусурила су “плаве”, који су поражени са 1:3, Јерковић је постигао једини гол, а селектор Љубомир Ловрић ту је утакмицу одрадио из новинарске кабине јер је био дописник Радио Београда и “Спорта”. Њему су помагали Првослав Михајловић и Хуго Рушевљанин. Мало је недостајало да меч за треће мјесто оде у продужетке, али је Еладио Рохас голом у 90. минуту домаћину шампионата донио велико славље (1:0).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.