Душко Пијетловић, српски ватерполиста за “Глас Српске”: Четврта титула није рутина, већ искуство

Милан Зубовић
Душко Пијетловић, српски ватерполиста за “Глас Српске”: Четврта титула није рутина, већ искуство

Београд - Феноменалну серију освајања медаља наставили су ватерполисти Србије који су у мечу против Шпаније стигли до четврте златне медаље на шампионатима Старог континента.

Један од најзаслужнијих за ново славље “делфина” као и небројено пута раније био је центар Душко Пијетловић који је водио велику борбу са противничким играчима, а за “Глас Српске” сумирао је утиске са првенства.

- Иако је четврта титула у низу, сигурно да није рутинска јер смо се морали доста помучити у две утакмице, а финалну смо добили на петерце. Реално гледајући, ово је било једно од лакших првенстава до полуфинала где нисмо имали посебних проблема пошто смо лако добили Русију, Словачку и Румунију, да бисмо победили Мађаре лакше него што смо очекивали у четвртфиналу. Онда је дошла утакмица са Хрватима која нас је потрошила до крајњих граница. Умор из полуфиналног меча коштао нас је нешто лошијег издања у финалу. Имали смо неколико прилика да преломимо резултат и све мирно приведемо крају, али нисмо имали довољно енергије за то. Осетио се умор и из претходне сезоне јер су моји другови главни играчи у својим тимовима па након напорних сезона селектор у репрезентацији више треба да нас одмара него да тренирамо, да имамо свежине - изјавио је Пијетловић.

И поред умора, казао је, мотива никад не недостаје.

- Играмо за Србију. Већи мотив од тога нам не треба и све се заборавља када се окупимо - рекао је Пијетловић.

Иако су у финалу губили 1:3, успјели су да окрену резултат и поведу 7:6, мада нису то сачували до краја.

- Наше искуство пресудило је на овом мечу. Дуго смо заједно, нисмо више млади и они су стекли предност због наше лоше игре. У нападу нисмо били на нивоу, док смо у одбрани колико-толико добро функционисали и она нас је држала у игри. Очекивали смо да ће пасти пред крај, али нису мада смо имали шансу да све решимо пре петераца. Нисмо то искористили, али опет смо били на нивоу када је то требало - рекао је Пијетловић.

О судијама није хтио ништа конкретно да говори.

- Сада није битно помена јер смо одбранили титулу. Једноставно, навикли смо да нас кажњавају док се други жале. Нас су од малих ногу учили да ће судије бити против нас, тако да увек морамо дати и преко својих реалних могућности да бисмо победили ривале - казао је Пијетловић.

Нагласио је да никад не вјежбају пенале, док су на сличан начин славили у Риму 2009. године на Свјетском првенству, такође против Шпанаца.

- Пенале не вежбамо. Можда неко остане након тренинга па сам “опали” који пут, али ништа планирано. Ово је друга титула до које стижемо након пенала, који као да су нам суђени када играмо са Шпанцима. Први пут десило се у Риму и то је било прво велико такмичење наше генерације где смо показали да можемо бити у врху. После Олимпијских игара 2008. у Пекингу отишло је неколико искусних играча и на нам је остало да наставимо са жетвом медаља. Рим је био велики тест за нас који смо успешно положили и та титула избацила нас је у орбиту - истакао је Пијетловић.

Селектор Дејан Савић није скочио у базен послије побједе, док он и саиграчи немају жељу да га баце у воду.

- Не би се он наљутио да га бацимо у базен, али поштујемо његову жељу. То уопште није некаква традиција, већ је неко једном скочио па су остали кренули за њим - додао је Пијетловић.

Борба против логике

Савић није давао изјаве након финала и први пут се огласио тек по доласку у Београд, гдје је за њега и његове “делфине” приређен величанствен дочек.

- Имали смо проблема од почетка. Рекли смо да имамо изузетно уморне играче са напорним сезонама и са свим што прати модерни ватерполо данас. Изашли су изнад себе и показали изузетан карактер, мотив и најбитније - јединство у најтежим моментима. У суштини, показали су све оно што су показивали и у протеклих десет година, ако не и више. Успех није случајан и можда ће некима изгледати препотентно, али ова екипа заслужује сваку победу, сваку златну медаљу. Као тренер се пре свега поносим, а с друге стране, схватам да се ови момци дефинитивно боре против логике - рекао је Савић.

СРБИЈА

1. Гојко Пијетловић - (7.7.1983)  - (Шабац) - 246 - 0

2. Душан Мандић - (16.6.1994) - (Про Реко) - 157 - 216

3. Виктор Рашовић  - (13.8.1993) - (Солнок) - 81 - 48

4. Сава Ранђеловић - (17.7.1993) - (ОСЦ) - 129 - 38 голова

5. Милош Ћук - (21.12.1990) - (Младост) - 173 - 160 голова

6. Душко Пијетловић - (25.4.1985) - (Динамо) - 307 - 426

7. Немања Вицо - (19.11.1994) - (Катанија) - 12 - 6

8. Милан Алексић - (13.5.1986) - (Солнок) - 240 - 181

9. Никола Јакшић - (17.1.1997) - (Ференцварош) - 92 - 74

10. Филип Филиповић - (2.5.1987) - (Про Реко) - 343 - 582

11. Андрија Прлаиновић - (28.4.1987) - (Солнок) - 302 - 487

12. Стефан Митровић - (29.3.1988) - (Ференцварош) - 236 - 261

13. Бранислав Митровић - (30.1.1985.) - (ОСЦ) -- 160 - 0

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана