Ђоковић: Успјех дијелим са свима који су уз мене

Ђоковић је у ексклузивном разговору за Тањуг истакао се од првог тренутка када је узео рекет у руке заљубио у овај спорт и да се и данас труди се да одржи ту везу са дјететом у себи које и даље ужива да држи рекет, изађе на терен и да се игра са том најљепшом играчком.

- Када сам имао седам година поставио сам себи неке велике циљеве, заправо снове, да освојим Вимблдон и будем број 1. Знате ову причу од раније, али ја сам у својој соби правио Вимблдонски трофеј, дизао га и говорио да сам шампион и број 1. Када су се остварили ти снови 2011. године био сам најсрећнији човек на свету, имао сам све своје најближе чланове породице и људе који су ми дозволили да живим сан уз мене. До тог тренутка сам наравно осећао подршку Србије, али нисам разумео колико је тај успех важан и за људе у нашој земљи, колико је то значајно, све док се нисам вратио - рекао је Ђоковић.

Напомиње да је дан након освајања на улицама Београда затекао велики број људи.

- Широм Србије и региона се славио успех и ти људи су ми заправо показали да је тај успех једнако битан њима колико и мени. И некако, мој однос према тенису и пропорцији успеха до тада и након тога били су различити. Ево у последњих неколико дана примам поруке и позиве од људи ширим земље и целог света који саосећају да су учествовали у том успеху и говоре из оне емоције која се поистовећује са оном коју ја доживљавам. То је мој највећи успех, да овај огроман успех поделим са толико људи, који нису само моја фамилија и околина, него и људи које никада нисам срео, људи који су се толико повезали са мном да овај успех они и сами осећају - истакао је Ђоковић.

На питање шта даље, гдjе су границе рекорда, Ђоковић је уз осмијех рекао да не зна шта је реално, шта је граница.

- Ја не познајем границе и зато сматрам да сам успео да достигнем те највише врхове, достигнућа у тениској историји. Изузетно сам мотивисан да наставим даље, где ће ме то одвести и каве ћу успехе низати убудуће, не знам, не могу да предвидим будућност, али могу да створим најбоље могуће услове да будућност буде успешна и на томе радим. Верујем да имам све конце у својим рукама, наравно са најужим тимом људи око себе, то је изузетно битан фактор, та подршка разумевање, мојих родитеља, фамилије, браће, моје супруге, свих најближих у мом животу – истакао је Ђоковић.

Без те подршке и њихове снаге било би много теже за мене, додао је, поготово у овој фази живота, гдје, како каже, након свих успјеха у посљедњих 15 година има сваки разлог да кажм доста је било, али да и даље осјећа велику заљубљеност у овај спорт и ужива у сваком моменту када држи рекет.

- Зато што тениски рекет и терен из мене извлаче све најлепше, али и најгоре емоције. То је неко моје место, као школа живота, место које у сат времена може да извуче свашта из мене, што је можда и потиснуто, па ја то осетим и схватим на чему треба да радим. Ниишта не може да се пореди с тим, у контексту рада на себи, напредовања као особе и као тенисера. Узбуђен сам да крочим на неки нови пут, да видим шта будућност доноси. Верујем да ће се успеси наставити, долазити нови велики трофеји, али чак и ако се ништа не догоди ја ћу бити препоносан на све што сам до сада постигао".

Новак је открио и да је први загрљај због рекорда подијелио са мајком и млађим братом Ђорђем.

- Скоро до поноћи био сам са мајком и братом. Они су били први са којима сам се загрлио, наравно честитала је супруга Јелена, па други брат Марко из Шпаније. Пуно људи је слало честитке из целог света, неки и раније због временске разлике, неки касније. Велика захвалност на тој подршци, љубави коју добијам. То заједништво, та повезаност је нешто што ме и даље носи, улива ми снагу и мотивацију и инспирацију да наставим даље - поручио је Ђоковић и искористио прилику да свим женама честита 8. март, подсетивши на значај жена у његовом животу, од мајке Дијане, првог тренера Јелене Генчић, супруге Јелене, менаџера Елене Капеларо итд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.