Баскија у сузама

Његов једини сан био је да заигра за вољени тим.

Никад није наступио за Реал Мадрид, Барселону или Атлетико, за репрезентацију је дебитовао тек у 29, а праву шансу добио као 35-годишњак.

Упркос свему томе он је ипак постао симбол шпанског фудбала. Ариц Адурис је показао да су године само број када посједујеш класу.

У својим двадесетим годинама, када већина фудбалера достигне врхунац каријере, Адурис се сељакао из једног клуба у други.

Иако је поникао у Билбау, на Сан Мемесу нису видели потенцијал у младом Адурису. А и како би када су у то време напад предводи сјајни Урсаис, Ечеберија и Ескеро.

Тако је кренуло његово путешествије кроз Пиринеје, али са само једним циљем – Атлетик Билбаом.

Преко Бургоса и Ваљадолида “купује” повратничку карту за Билбао код Хавијера Клементеа и у наредним сезонама постаје један од кључних играча у борби за опстанак.

Међутим, због финансијске ситуације Билбао није могао да одоли понуди коју су за Адуриса добили са Маљорке 2008.

Адурис наставља са головима и на Балеарима и то му 2010. коначно доноси шансу у “великом” клубу – Валенсији.

Затресао је мрежу одмах на дебију против Малаге, али брзо постаје “жртва” система Унаја Емерија.

Он је форсирао систем са само једним центарфором, а та позиција је била резервисана за Роберта Солдада.

Иако је углавном утакмице посматрао са клупе за резерве, Адурис успјева да своју прву сезону на Местаљи заврши са 14 голова на свом голгетерском конту.

У другој је наступио на више утакмица, али уз мању минутажу па је опао и његов учинак, али 2012. ће му заувјек промјенити живот.

Коначно се враћа на Сан Мамес и у 31. години, када су сви очекивали да буде само алтернативно ријешење, он постаје “Зоро”.

Адурис на почетку није импресионирао баскијске навијаче, али су сви примјетили да се нешто промјенило у њему.

Одласком Фернанда Љорентеа у Јувентус добија максималан простор у нападу, а захваљујући зрелости и скупљеном искуству постаје гол-машина.

Од 2012. до 2020. Адурис постиже 149 голова, више него што је дао у претходних 13 година своје професионалне каријере.

Колика је био пошаст по противничке голове најбоље показује статистика да је од 2012. просјечно постигао гол на свакој другој утакмици.

Користећи своју висину и снагу постао је незаустављиви господар казненог простора од кога је пријетила опасност са свих страна – и љевом и десном ногом, а посебно главом.

У међувремену је крунисан за хероја Сан Мамеса.

Хет-триком је режирао сензационалну побједу Билбаа над Барселоном од 4:0 у првом мечу финала Суперкупа, а потом тресе мрежу и на Ноу Кампу и доноси Баскима 30 година чекани трофеј.

Постаје капитен и симбол Билбаа, а потом и цијеле Баскије обукавши дрес националног тима ове шпанске регије (12 голова на 13 утакмица).

Бајковита прича у Баскији наставља се и на међународној сцени. Послије 16 година коначно добија шансу да заигра у Лиги шампиона.

Са два гола руши Наполи у плеј-офу квалификација за остварење сна, сљедеће године га је видела и Хумска, на путу Билбаа ка четвртфиналу ЛЕ, да би 2016. ушао у историју као најстарији играч који је постигао пет голова на једном европском мечу.

Тада 33-годишњи Адурис је чак пет пута тресао мрежу Генка на Сан Мамесу у Лиги Европе.


Како се испоставило, тачку на феноменалну каријеру је ставио прошлог августа.

Минут пре краја меча са Барселоном 39-годишњи Адурис постиже спектакуларан гол “маказицама” за побједу.

Потез који најбоље описује квалитет и класу које посједује. Гол којим се Адурис нашао раме уз раме са Месијем и Серхиом Рамосом као једини играч који је постигао гол у свакој од последњих 15 сезона у Шпанији.

Међутим, тијело му није дозволило да и даље доминира шпанским фудбалским теренима.

Како би живио нормалним животом, принуђен је да замјени кук вјештачком протезом, због чега се и опростио од игре.

Ова сезона му је била опроштајна, због чега је добијао овације на сваком стадиону на којем је Билбао гостовао.

Нажалост, због пандемије вируса корона неће добити коначан опроштај какав је заслужио на свом Сан Мамесу.

ЛаЛига ће се наставити у јуну, али без гледалаца на трибинама, због чега је Адурис и објавио крај.

“Дошло је вријеме. Често сам говорио да фудбал остави тебе пре него што ти оставиш фудбал. Доктори су препоручили операцију, а боље да то обавим данас него сутра да бих могао нормално да живим”, објаснио је Адурис на Инстаграму.

Није остао ни да одигра финале Купа краља, које је требало да буде посебно ове сезоне јер ће се за трофеј борити два велика баскијска ривала.

Адурисов Билбао ће у Севиљи играти против Реал Сосиједада из његовог родног Сан Себастијана.


“Вољели бисмо да смо могли да се опростимо у финалу наших снова. У сваком случају, било је задовољство играти годинама против тебе”, поручили су са ривалске “Аноете”.

Нема сумње да ће играчи Атлетик Билбаа због тога бити посебно мотивисани и да ће учинити све да освоје трофеј за свог “деду”.

“Успјех је важан, али је важније да те људи памте”, рекао је својевремено Адурис.

А Арика Адуриса ће бити тешко заборавити.



 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.