Зелени терен показао да су напади на Борац из ФБиХ неосновани: Халабука без покрића

Синиша Котараш
Зелени терен показао да су напади на Борац из ФБиХ неосновани: Халабука без покрића

БАЊАЛУКА - У посљедњих двадесетак дана клубови из ФБиХ су на све начине покушавали да дискредитују све оно што су фудбалери Борца урадили на терену, тврдећи прије свега да су “црвено-плави” искључиво уз помоћ судија успјели да направе резултатски искорак и стигну у врх табеле, али су их дешавања на зеленом терену демантовала.

Ово је у разговору за “Глас Српске” рекао некадашњи међународни фудбалски судија, одлично упознат са свим дешавањима на теренима у БиХ, баш као и са проблемима које су имали у судијској организацији. Због природе посла желио је да остане анониман, али је подробно анализирао све што се дешава од тренутка када је постало јасно да Борац може до шампионске титуле. Ишло се дотле да су писана саопштења о судијском “гурању” прије него што је утакмица одиграна (Сарајево) или да се тражи да на центру буду судије из иностранства (Вележ).

- Показало се на крају да је сва халабука била без покрића, јер су мечеви били у потпуности регуларни. Никаквог повода да се напада Борац, а преко Бањалучана и судије, није било и то се најбоље видјело сада, када су ти потенцијално критични сусрети завршени. Видјело се на крају колико су сва саопштења, па чак и кривичне пријаве била смијешна. Убијеђен сам да је све то био инструмент за притисак на службена лица - поручио је наш саговорник.

Кулминирало је уочи утакмица посљедњег кола, које је донијело неколико дерби утакмица, а из Мостара је тражено да се делегирају судије из иностранства. Међутим...

- Ако знамо све шта се дешавало прије утакмице, Зоран Грбић и његови сарадници су тај меч одсудили врло квалитетно. Велика ствар и храбро од Грбића је било то што је досудио пенал за Борац у самом финишу. А на снимку и сликама након дербија видјело се да је досуђен потпуно исправно. Слично је било и у Широком Бријегу, баш као што је било и у сарајевском градском дербију. Једино мислим да је у Бијељини било непотребно да се понови пенал - подвукао је бивши интернационални судија.

Некима није било довољно ни да погледају утакмицу, јер су и након ње тврдили да је све изрежирано. Најистакнутији међу њима је дежурни критичар Вахид Халилхоџић, као и бивши капитен репрезентације БиХ Сергеј Барбарез. Велико је питање да ли би и послије прегледаног снимка или “залеђеног” детаља када је дефанзивац Вележа Славиша Радовић нагазио Панајотиса Мораитиса промијенили плочу, јер битно је само да се критикује и омаловажава.

Позадина великог броја напада на Борац, али и предсједника ФС БиХ Вицу Зељковића, лежи у томе што су одређени клубови изгубили привилегије које су имали у претходним годинама.

- Ствар је у томе што су прије свега сарајевски тимови изгубили упориште међу члановима Комитета за суђење, преко којих су годинама владали фудбалом. Екипи са “Кошева” је све ваљало док је имала комотну предност, а сада када се она истопила почели су да се жале. Такође, ни из Вележа нису имали замјерке док нису осјетили прилику да изборе пласман у Европу, а можда и освоје титулу. Није им сметало када су у “Врапчићима” побјеђивали погурани сумњивим судијским одлукама које је управо тај комитет прикривао - нагласио је судијски експерт.

Похвале Комитету за суђење

Фудбалски судија сматра да је суђење у текућој сезони генерално било добро. Доста хвале је имао за нове људе у Комитету за суђење у саставу Елмир Пилав, Роберт Зрилић и Хрвоје Турудић, који се храбро ухватио у коштац са нагомиланим проблемима.

- Тим људима је у руке убачен врућ кромпир, а дочекани су “на нож”. У питању су озбиљни људи који су дуго у фудбалу, како на домаћој тако и на међународној сцени и вјерујем да ће на крају успјети у томе што раде, а то је да ће све довести на онај ниво који је фудбалу БиХ потребан. Примарни задатак је да првенство до краја буде регуларно па да се за наредну сезону ствари и коначно поставе на своје мјесто - закључио је наш саговорник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана