Вук Радивојевић, капитен кошаркаша Игокее: Није било суђено да ме Трифа поново тренира

У смирај љета 2015. стигао је у Лакташе гдје је мјесец пред свој 36. рођендан започео каријеру функционера и дрес замијенио одијелом. Није имао посебан разлог за крај каријере већ се тако поклопило.

- Требало је да играм још једну годину и уопште ми није досадило да пролазим припреме и путујем са екипом, али се једноставно десила ова ситуација. Ово смо начелно договорили пре неког времена, а главни разлог је што могу много више да направим посла јер је генералном менаџеру клуба Игору Додику потребна помоћ - изјавио је Радивојевић за “Глас Српске”.

На новој функцији неће бити базиран само на одређена дешавања већ ће се бавити различитим стварима.

- Улога је око свега, да тако кажем, али првенствено око првог тима. Сада нас чека састављање екипе за АБА лигу. Имаћемо добар буџет и моћи ћемо да будемо конкурентни осталима који су најавили страшна појачања. Сваке године говоримо да је АБА лига јача од претходне па је и сада тако. Дебитант Приморска је ушла са великим амбицијама, Морнар склапа јак тим, спајање Олимпије и Цедевите диже квалитет уз стандардно јаке Црвену звезду, Партизан и Будућност па морамо да их пратимо - истакао је Радивојевић.

Неће имати прилику да га поново тренира Александар Трифуновић са којим је у два наврата сарађивао у Црвеној звезди.

- Није било суђено да ме поново тренира, али ћемо сарађивати на другом нивоу. Он и Змаго Сагадин заједно са Жиком Анђелковићем довели су ме у Звезду сада већ далеке 2003. године. Они су ми дали прву праву прилику на великој сцени док је Александар Јањић био први тренер који ме увео у овај свет - рекао је Радивојевић.

У Звезди је стекао статус легенде клуба, а занимљиво је да је кошарку почео тренирати у Партизану.

- То ме прати ево већ 18 година и многи воле да се шале са тим. Кренуо сам да тренирам у Партизану са друштвом из краја док сам сениорску кошарку заиграо у Слоги из Краљева, а потом стигао у Звезду која је заувек остала у мом срцу. Враћао сам јој се када год је била потребна помоћ и остаје жал што никад нисам стигао до трофеја у црвено-белом дресу. То сам надокнадио са Игокеом, а прво лепо сећање на Лакташе остаће ми полуфинале Фајанл фора АБА лиге 2013. када сам погодио слободно бацање за победу , финале и први пласман у Евролигу - нагласио је Радивојевић.

Дрес Србије носио је на Европском првенству 2007. у Шпанији код селектора Зорана Славнића када се нису прославили.

- Успомене за наступ у дресу Србије, која се тада први пут такмичила под тим именом, не бледе ни сада. Нажалост лоше смо играли и све се завршило како се завршило. Остаје жал за даљим наступима, али шта је ту је - рекао је Радивојевић.

Опроштајна утакмица

Радивојевић је најавио да ће организовати опроштајну утакмицу.

- Сигурно ће нешто бити, али не знам ни како ни шта. Углавном десиће се у Лакташима чим нађем времена да то организујем и видим кад већина осталих пријатеља може да дође - рекао је Радивојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.