Учесници чувене утакмице у Фиренци за “Глас Српске” се присјетили сусрета са Марадоном: Живио је како је хтио, али га памтимо по лопти

Синиша Котараш
Учесници чувене утакмице у Фиренци за “Глас Српске” се присјетили сусрета са Марадоном: Живио је како је хтио, али га памтимо по лопти

БАЊАЛУКА - Љубитељи фудбала широм свијета са невјерицом су дочекали вијест да је један од најбољих фудбалера свих времена, легендарни Дијего Армандо Марадона преминуо у 61. години од посљедица срчаног удара.

Интересантно, “Ел Пибе” је са овог свијета отишао на исти дан, 25. новембар, када је 2005. године у Великој Британији умро његов фудбалски идол Џорџ Бест, а 2014. на Куби његов политички идол Фидел Кастро.

Широм свијета, многобројне ТВ станице пуштају снимке Марадониних бриљантних потеза, као и голова који су му донијели славу. Наравно, на простору бивше Југославије поново су актуелне приче са Свјетског првенства у Италији 1990. године и четвртфиналне утакмице коју је СФРЈ у Фиренци играла против Аргентине. Након 120 минута велике борбе побједника су одлучили једанаестерци, након којих су “гаучоси” славили, а навијачи тадашњих “плавих” туговали јер су, према општем мишљењу, заслужили тријумф и поред чињенице да су 90 минута играли са фудбалером мање на терену. Управо је Марадона “кумовао” искључењу Рефика Шабанаџовића, који је у врло кратком року добио два жута картона.

Један од актера тог сусрета био је и Сафет Сушић, који се са тугом опростио од некадашњег великог ривала.

- Био сам, баш као и сви, шокиран када сам чуо да је умро, иако сам знао да је имао здравствених проблема. Био је један од три најбоља играча свих времена, уз Месија и Пелеа, а за Аргентинце је био Бог. Живио је како је хтио, али га не треба памтити по приватном животу, већ по фудбалском умијећу, у чему је био виртуоз. Иако је био доста контроверзан, обожавали су га сви, не само навијачи. Имао је одличан однос са саиграчима и никада од њих нисам чуо нешто лоше о њему. Вјероватно зато што је, осим што је био велики фудбалер, био и велики човјек - нагласио је Сушић.

Популарни Папе каже да му је жао што је само једном, баш у Фиренци, имао прилику да се сусретне са Марадоном.

- Први и једини пут сам тада играо против њега. Тада смо имали играча мање, а ни он није нешто бриљирао, тачније, није се наиграо против нас. У сваком случају, фудбалски свијет је остао сиромашнији за једну легенду - закључио је Сушић.

Више прилике да се “дружи” са “малим зеленим” имао је још један члан репрезентације Југославије Фарук Хаџибегић, који је након искључења Шабанаџовића био један од одбрамбених фудбалера који су били задужени да га чувају.

- У Фиренци смо се сусрели први пут, али сам послије имао још двије прилике да се са њим видим и дружим, у Паризу и Истанбулу. Био је величина у сваком погледу. Иако сам био један од оних који су га критиковали, ако сам на то уопште имао право, због његовог начина живота. Мислим да је свијет изгубио великог спортисту и хуманитарца, какав се дуго неће родити. А што се тиче те утакмице у Фиренци, о њему могу рећи све најбоље. Није се прославио, на тој смо га утакмици сви колективно чували, спријечили смо га да уради нешто више, али је Аргентина ипак успјела да слави - присјетио се Хаџибегић.

Александар Дика Стојановић није био актер меча у Фиренци, али је остао упамћен по гесту током меча Црвене звезде и Барселоне, када га је Марадона лобовао и натјерао га да му, заједно са 100.000 људи на “Маракани”, аплаудира.

- Био је геније који је знао да ужива у игри. Рођен је да буде велики. А што се тиче тог гола са “Маракане”, он је после обишао цео свет, баш као и моја реакција на њега. Његов савршени лоб и није могао да прође другачије него да аплаудирам мајстору. На неки начин сам натерао пун стадион да наставе са аплаузом. Након утакмице, на путу до тунела, дао ми је свој дрес и рекао: “Како бих волео да сам тако висок и леп као ти.” Чувам тај дрес и данас и одлучио сам да га поклоним музеју Барселоне или Наполија - обећао је Стојановић.

Легендарна опклада

Каријеру некадашњег голмана репрезентације Југославије Томислава Ивковића обиљежила су два одбрањена једанаестерца једном од највећих икада. Говорило се чак и да је у Фиренци у питању била опклада, али је Ивковић то демантовао.

- Ево, да вам кажем праву истину. Није било опкладе, јер он није хтио да је прихвати! Одбранио сам му два пенала, а изгубио двије утакмице, што баш и није за хваљење! Лично, мијењао бих све то само да сам успио да тада побиједим, прво са Спортингом из Лисабона у Купу УЕФА против Наполија, а послије и са репрезентацијом Југославије у четвртфиналу Свјетског првенства, када смо од Аргентине поражени након извођења једанаестераца - поручио је Ивковић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана