У породици Полетан све подређено спорту и борилачким вјештинама: Борилиште је наша дневна соба

Дарко Пашагић
У породици Полетан све подређено спорту и борилачким вјештинама: Борилиште је наша дневна соба

БАЊАЛУКА - Када се спомене презиме Полетан, чак и они који површно прате спорт, знаће о коме је ријеч. Али већина њих ће остати у дилеми на кога се тачно мисли из ове породице, јер су сви њени чланови читав живот посветили спорту.

Борилачки спорт је за Мићу Полетана, његовог сина Сандра и кћерку Тину више од живота, љубав која ће трајати све док буду дисали, нешто без чега се не може почети, али ни завршити ниједан дан. Да је тако, најбоље говори података да је дио породичне куће у Трну претворен у тренинг центар, који је можда и један од најопремљенијих не само у Републици Српској и БиХ, већ можда и на цијелом Балкану. Због тога, али и неизмјерне љубави према рингу, кажу да је борилиште њихова дневна соба.

- Све је то направљено властитим трудом и одрицањем. Посједујемо професионални ринг, све справе и сва потребна помагала за бокс, која се ријетко гдје могу наћи на овим просторима - нагласио је популарни Батица, чија се љубав према спорту јавила прије скоро пола вијека у родном Травнику.

Некада врло добар џудиста у којем је мајстор трећег дана своју спортску причу употпунио је звањем тренера бразилске џијуџице, слободног рвања, као и тренера за опште-физичке припреме разних борилачких спортова. Тренутно обавља функцију тренера репрезентације Републике Српске и БиХ у кик-боксу и боксу, селектора јуниорске репрезентације БиХ у боксу, те тренера репрезентације Србије и Боксерског клуба Црвена звезда, који је недавно постао шампион Регионалне лиге. Уз све то је лични Сандров тренер.

- Када нешто волиш, тешко се тога ријешити. Тако је и у мом случају. Многи се питају шта је мотив за даље, а ја им кажем да је то здрав живот и здрав дух, те ширење спортских вриједности који су и те како значајни у овом турбулентном и стресном времену. Најсрећнији сам када видим да сам ту своју љубав према спорту, нарочито борилачким вјештинама, пренио на дјецу, али и на унука - наставио је Батица, који је као тренер био учесник на 14 европских и свјетских првенстава у боксу и шест у кик-боксу.

И даље има огромну жељу да се стручно усавршава.

- Претходних година похађао сам најјаче кампове свијета: на Куби, у Русији, САД, Казахстану, Бјелорусији, Украјини... Бокс из мог времена и ово сада није исто, зато без усавршавања нема напретка - додао је Мићо Полетан.

Његов син Сандро јер добро познато спортско име у “магичном четвороуглу”, а посљедњи успјех који је остварио је шампионска титула са БК Црвена звезда у Регионалној лиги. Овај 25-годишњак уз сјајне спортске резултате није занемарио ни школовање, па је апсолвент на Факултету здравствених наука, смјер Медицинско-лабораторијски инжењеринг.

- Спортом се бавим од четврте године живота. Кренуло је са џудом, па је ту било и пливања, атлетике, рукомета, фудбала, а потом два спорта у којима сам и постигао највеће успјех кик-бокс и бокс. Вишеструки сам првак Републике Српске и БиХ у боксу и кик-боксу. Двоструки првак Европе у кик-боксу, двоструки вицешампион свијета у кик-боксу и једном бронзани на Свјетском првенству. У боксу сам вишеструки првак Србије и репрезентативац ове земље - рекао је Сандро Полетан, који ријетке тренутке слободног времена користи свирајући акустичну гитару, а уз све то течно говори енглески и руски, а служи се и њемачким језиком.

Слободно се може рећи да је можда и рекордер по броју наступа на европским и свјетским првенствима у боксу у свим старосним категоријама. Скупио их је већ 14, а уз то не треба заборавити ни шест европских и свјетских шампионата у кик-боксу. Један од ријетких боксера који је побјеђивао Украјинце, Русе, Азербејџанце, Молдавце и друге боксере из боксерских велесила. Уз покојног Маријана Бенеша, једини је освајач “Златне рукавице” са простора БиХ, а овај трофеј је приграбио са само 19 и по година.

- Иза мене је већ сада импозантна каријера, али циљ још нисам испунио. Он се зове Олимпијске игре у Паризу 2024. године. А, послије тога планиран је прелазак на професионалну сцену. Сигурно је да и тамо имам шта да кажем - додао је Сандро Полетан.

Неизоставан дио ове спортске приче о породици Полетан је и Мићина кћерка Тина која, иако има само 27 година, има звање ИБА судија 3* у боксу. У тренутку стицања треће звјездице била је и најмлађи судија који је то звање стекао у свијету.

- Иза мене је већ импозантна судијска каријера. Судила сам квалификациони турнир за Олимпијске игре у Јапану, свјетска првенства за жене, младе и студенте, Азијске игре, првенства Европе у свим старосним категоријама, као и првенство Америке. Судила сам и сениорско првенство Кине. Крајем јула дијелићу правду на Играма Комонвелта у Бирмингему - рекла је Тина, која је на првенству Азије за 21 дан одсудила 158 мечева, што је својеврстан рекорд.

Дипломирани је правник за безбједност и криминалистику. Течно говори енглески, њемачки и руски језик, а служи се шпанским и турским.

- За мене је највећа сатисфакција на рингу када ти послије меча приђу оба боксера и њихови тренери да честитају на добро обављеном послу. Није испочетка било лако, јер су се боксери тешко привикли на женског судију, али сада је све то постала рутина - додала је Тина, која је док се активно бавила кик-боксом највеће успјехе остварила на свјетском првенству у Словачкој, гдје је била трећа, а исти успјех поновила је и европском шампионату у Пољској.

И поред сјајне спортске каријере, али академског образовања, које је надомак руке Сандро нема генералног спонзора, али ни сталног запослења, а исти случај је и са његовом сестром Тином.

- За сада успијевамо некако да за све њихове спортске потребе пронађемо средства, али некада то није нимало лако. Чак у посљедње вријеме све је теже. Али не вриједи кукати. Спорт је нешто што се воли и убијеђен сам да ће тако бити док постоји наша породица - тврди глава куће Полетан.

Насљедник

Да у породици Полетан не треба да брину за будућност, најбољи доказ је Тинин син, Сандро јуниор. Иако му је тек осам година, бокс тренира већ три године.

- Гледајући маму, ујака, тетку и дједа заволио сам спорт, а поготово бокс. Не прође скоро ниједан дан да не одрадим бар један тренинг - рекао је са смијешком Сандро јуниор.

Дијана

У свакој породици њен стуб је жена, а то је у овом случају Мићина супруга Дијана. По занимању је дипломирани економиста, а обавља функцију предсједника Боксерског клуба Крупа.

- И сама сам се некада активно бавила спортом тренирајући ритмичку гимнастику и атлетику. И тако је започела та љубав која је настављена касније у породичном кругу. Свако од нас има свакодневне спортске задатке, а моји су између осталог да водим опште физичке припреме у клубу за почетнике и специфику за исправљање и правилан развој тијела - рекла је Дијана која је главни координатор за контакте са АИБА, а једно вријеме је обављала и функцију генералног секретара Кик-бокс савеза Републике Српске.

Њој у раду највише помаже најмлађа кћерка 18-годишња Лора Матеа која се активно бавила гимнастиком и атлетиком, а сада је задужена за рад сам младима од осам до 12 година у школи спорта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана