Суноврат клупског рукомета није изненадио некадашње асове: Сада жањемо оно што смо посијали

Душан Репија
Суноврат клупског рукомета није изненадио некадашње асове: Сада жањемо оно што смо посијали

БАЊАЛУКА - Рукометни клубови у БиХ завршили су европску одисеју на почетку сезоне, што је практично необорив доказ да овај трофејни спорт полако клизи у потпуни аматеризам.

Ако женски представници ЖРК Борац, Груде и Криваја могу да пронађу алиби да су наишли на објективно јаче, финансијски боље стојеће и организованије ривале, тешко да се то може рећи за мушке. Уз дужно поштовање садашњим екипама Дукле и Драме, Конверсану и Беси уважавајући ону стару “данас сви играју рукомет” ипак је прилична срамота што ниједан од четири представника из Премијер лиге нису прошли у треће коло најслабијег ЕХФ такмичења, Европа купа.

Зашто је то тако, због чега је све кренуло наопако у посљедњих десетак, 15 година и шта треба да се уради и спаси што се спасити може покушали смо да сазнамо од дугогодишњег интернационалца и члана најбоље генерације Босне Аднана Хармандића.

- Нажалост, ово је реалан одраз јер стање никада није било горе. На наплату долазе рачуни из периода у коме је изостао систем, прави и поштен рад, у коме се све гурало под тепих, импровизовало, задовољавали ситни интереси... Мислим да је највећи проблем што смо кратковиди. Извиђач се једини издваја. Јасно је да не могу направити искорак када им сваког љета оду најбољи, али они већ наредне сезоне афирмишу друге. Једино њима скидам капу. Надам се да ће и Борац изгурати ову генерацију, јер су се као и други више пута опекли довођењем исподпросјечних страних играча и тренера, који су уз све то преплаћени - рекао је Хармандић.

Не тако давно он је са Босном играо полуфинале Купа купова те Лигу шампиона у којој је наступао и Извиђач. Борац се носио са Адемар Леоном, Сандефјордом, добијао Вардар, Татран, парирао Веспрему у СЕХА лиги... Данас је ситуација потпуно другачија.

- У Европи се ствари рјешавају системски, а код нас се све ради од данас до сутра, без плана и система. Титула не значи ништа ако немаш своје дјеце, то посебно причам за Борац. Зна се какав је систем био прије и шта нам је доносио. Па некада смо лијево крило могли наћи практично у свакој згради у Бањалуци, а данас морамо да их купујемо. Имамо примјере у окружењу попут Нексеа како треба да се ради. Ми смо њих добијали прије 15 година, а видите гдје су они сада. Нису мијењали тренере преко ноћи, Зденко Корди је посложи ствари, вратио се Ведран Зрнић, ту је сада Бранко Тамше... Тешко је поредити, имам утисак да се код нас све врти у круг као “Бољи живот” и “Срећни људи” - рекао је некадашњи капитен Борца Горан Малић.

Нагласио је да пораз од Бесе не треба сматрати трагедијом, имајући у виду да Никола Прце има утакмица у каријери колико готово сви рукометаши Борца заједно, али да Бањалучани морају отворити очи.

- Нисам сигуран да ли је Борац плански урадио подмлађивање, али у сваком случају подржавам тај потез. Вратио бих се у 1989. годину када се 120 клинаца појавило на првом тренингу у Борцу. Не вјерујем да их сада укупно има толико. Времена су се промијенила, други спортови су узнапредовали, али рукомет мора бити заштитни знак Бањалуке. Само из широке базе уз правилан рад може да се извуче квалитет. Немам ништа против странаца, али се добро зна шта странац мора донијети, а са друге стране, домаћи играчи су ти који носе сваку екипу, држе свлачионицу и играју преко граница могућности када је најпотребније - закључио је Малић.   

Лига са осам клубова

Велики проблем је и гломазна лига која је ове сезоне кренула са 15(?!) клубова.

- Моје мишљење је да је све преко осам клубова превише. Тако бисмо имали концентрацију квалитета, јаче утакмице и аутоматски би били припремљенији за Европу. Међутим, ту се опет враћамо на оне ситне интересе који морају да задовоље све, па тако неријетко у лиги остају клубови који су завршили испод црте - рекао је Хармандић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана