Сарачевићева смрт потресла регион

Синиша Котараш
Сарачевићева смрт потресла регион

КОПРИВНИЦА - Некадашњи рукометаш бањалучког Борца и репрезентативац Југославије Златко Сарачевић изненада је преминуо у Копривници у 59. години живота.

Њему је позлило по завршетку утакмице Подравка - Локомотива, а убрзо затим је и умро у копривничкој болници. Сахрана ће бити обављена у четвртак на загребачком гробљу Мирогој од 15 часова. Трагична вијест ражалостила је све љубитеље рукомета у државама бивше Југославије и скоро да нема медија који није пренио ову вијест која је посебно растужила његове некадашње саиграче и тренере који не могу прихватити чињеницу да је Сарачевић преминуо.

- Мало је рећи да сам шокиран и још не могу да повјерујем у оно што су ми јавили. Тешко бирам ријечи да опишем како се осјећам. Био је мој играч од шестог разреда као члан једне заиста сјајне генерације. Од свих тадашњих дјечака Златко је направио највећу каријеру. Имао је сјајан шут лијевом руком, а у односу на данашње бекове и квалитет више. Није му требало много простора, имао је добру скочност и одличан преглед комплетне ситуације на терену. Као играч се доказао у Борцу, а у потпуности је сазрио тек у репрезентацији Хрватске - са тугом у гласу рекао је легендарни голман Абаз Арсланагић.

Сарачевић је рођен у Бањалуци 5. јула 1961. године, а каријеру је започео у Борцу, са којим је 1981. године освојио титулу првака Југославије, а двије године раније и Куп СФРЈ. За Борац је играо пуних десет година, да би 1987. године прешао у редове Медвешчака, са којим је 1989. и 1990. године био најбољи у Купу СФРЈ. Каријера га је касније водила у француски Ним, Загреб, мађарски Веспрем, те још тимова из Француске, Бордо, Кретеј и Истр. У свим екипама био је један од најбољих играча, а посебно се истиче трогодишњи боравак у Загребу, од 1997. до 2000. године), са којим је освојио три титуле првака Хрватске и три трофеја намијењена побједнику Купа, те играо два финала Лиге шампиона, 1998. и 1999. године. Као репрезентативац могао је да се похвали мноштвом медаља. Са Југославијом је био омладински првак свијета, 1981. године, а исто је поновио и пет година касније, када је у Швајцарској освојио сениорско злато, док је 1988. године на Олимпијади у Сеулу био освајач бронзе. У дресу селекције Хрватске највећи успјех остварио је 1996. године освајањем златне медаље на Олимпијади у Атланти. Годину прије на Свјетском првенству на Исланду окитио се сребром.

Тренерску каријеру започео је у ријечком Замету 2003. године, да би посљедњих сезона био у женском рукомету, гдје је предводио тим Подравке, који наступа у Лиги шампиона.

Саиграч и сарадник

Бираним ријечима од Сарачевића се опростио и тренер Борац м:тела Веселин Вујовић.

- Био ми је једно вријеме помоћник док сам водио Загреб и имали смо одличну сарадњу. Као играчи заједно смо освојили омладинско и сениорско Свјетско првенство, те бронзу на Олимпијади у Сеулу. Све нас ово једног дана чека, али ми се чини да је ово ипак некако прерано - поручио је Вујовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана