Петровић: Претили су ми да ће ме убити
БИЈЕЉИНА - Шеф стручног штаба Радника Славко Петровић напустио је клупу након што је, послије неколико порука са непримјереним садржајем, добио и једну у којој му се пријети смрћу.
Како сам тврди, то је била кап која је прелила чашу, па је одлучио да покупи ствари, опрости се са сарадницима, напусти канцеларију на стадиону и отпутује у Србију. Каже да је већ дуже вријеме био изложен великом притиску, добијао је разне пријетње, чак је у једном моменту на њега потегнут и пиштољ... Након тога ситуација се некако смирила, али је поново ескалирала у посљедњих неколико дана.
- Већ дуже време сам био изложен великом притиску, трпео сам разне претње и вербалне и путем СМС-а, а после ове последње, где су ми претили да ће ме убити, одлучио сам да од свега дигнем руке. У Радник сам дошао, као и у сваки други клуб, као господин и тако желим и да одем - рекао је Петровић за “Глас Српске”.
Наравно, у таквој атмосфери било је немогуће радити и правити неке квалитетније резултате, чега је и сам Петровић био свјестан.
- Појединци из управе константно су из само њима познатих разлога пљували по играчима и тренеру. Искрено, размишљао сам о овом потезу и пре, а прекипело ми је последњих неколико дана. Све је већ постало и више од дрскости, на мене је једном чак и пиштољ потегнут и ја у таквој атмосфери нити могу нити желим да радим - категоричан је искусни тренер.
Ово је био други његов боравак у Бијељини и са Радником је остварио доста успјеха, посебно у првом мандату од 2014. до 2016. године. У првој сезони освојио је десето мјесто и Куп Републике Српске, годину касније попео се три степеника више, али је потврда квалитета стигла у Купу. Одбрањен је трофеј Српске, али је освојен и Куп БиХ, па су се Бијељинци први пут нашли на међународној сцени.
- Вратио сам се зимус, освојили смо шесто место на крају и веровао сам да ове сезоне можемо да направимо нови искорак према врху. Међутим, тражено је да направимо рез како би се буџет смањио, ја сам на то пристао, али сада кажем да такву грешку више никада нећу поновити. Практично, радио сам против себе јер сам остао без десет играча, од којих су њих шесторица били стандардни првотимци, а двојица веома битни за нас. Тражено је и да форсирамо младе играче, па смо и то испоштовали. Али, са младима треба имати стрпљења и сачекати да почну да праве резултате. Уосталом, нека само погледају колико сам играча открио који су Раднику омогућили да лепо живи након њихове продаје - додао је Петровић.
Емотиван растанак
Одлазећи из Бијељине Петровић је чак пустио и сузу, што довољно говори колико тешко му је пао овај растанак.
- Био сам под заиста великим стресом, не сећам се када сам последњи пут у животу заплакао, али када сам ујутро напуштао стадион, јесам! Историју и успомене нико не може да промени, нити да ми их одузме, а можда ће једног дана изаћи на видело ко је стајао иза свега овог. Све ми се чини да некоме изгледа није одговарало то што нисам испуњавао ничије жеље - поручио је Петровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
