Отац и син воде Дервенту у елиту

Синиша Котараш
Отац и син воде Дервенту у елиту

ДОБОЈ - Није ријеткост да у једном клубу играју два рођена брата, али да се у борби за бодове заједно нађу отац и син, ипак није нешто што се често виђа.

 

Такав случај је сада у Рукометном клубу Дервента чије боје бране Драган и Алекса Старчевић. Старији, Драган, познато је име у свијету рукомета, не само у БиХ, док ће се за његовог сина, Алексу, тек чути. Искусни голман ушао је у свијет рукомета са осам година, давне 1984. године када је дошао на први тренинг у добојску Слогу, а деби у сениорској конкуренцији имао је осам година касније.

- Тада је први голман Слоге био легендарни Златко Радомировић и од њега сам заиста много научио. Импоновало ми је да тренирам заједно са њим, упијао сам и буквално сваки његов потез, а оно што је најважније, показао ми је како старији и искуснији играчи помажу оним млађим. На тај начин се и ја постављам ових посљедњих година у Дервенти гдје настојим да млађим колегама пренесем нешто од свог искуства - каже старији Старчевић.

Ипак, његовим силаском са сцене Дервента неће остати без члана ове породице. Ту је шеснаестогодишњи Алекса који, истина, није голман већ, како стручњаци тврде, перспективно лијево крило.

- На почетку се опробао као голман, али се није видио у тој улози и прешао је на крило. Није ми криво што је изабрао ту позицију јер мислим да ће ту много боље проћи. Интересантно, није тада дозвољавао да му помогнем на било који начин. Увијек је имао више повјерења у тренера - тврди Драган.

Прије него што су постали саиграчи, Драган и Алекса су у два наврата били противници на терену. Чак, догодило се и да је син савладао оца, шутем са седам метара.

- Тај осјећај, када вам син стоји преко пута, је заиста неописив. Једноставно, човјек не зна како да се понаша. Извео је тај седмерац као искусни професионалац, веома успјешно. Иако сам имао силну жељу да му, као и сваком другом противнику, одбраним тај шут, нисам успио и, на крају, није ми било криво - додао је отац.

Његов насљедник Алекса каже да му отац много помаже те да му је жао што и раније није пристао да ради са њим.

- Свакако да ми је сада много лакше јер ми много помаже и на тренинзима, а и код куће у анализи утакмица. Морам да признам да ми је жао што и раније нисам са њим више радио - каже Алекса.

А што се тиче поготка који је постигао против Дервенте, истиче како му је било веома тешко да остане прибран.

- Имао сам велики притисак јер тада у Слоги млађи играчи нису изводили седмерце. Ипак, преузео сам одговорност, одлучио гдје да шутирам и на срећу погодио. Било је послије доста шале на рачун тога, зезали смо се и код куће јер је и мама била на трибинама. Иако смо обојица инсистирали да нам открије, није хтјела да каже за кога је навијала. Ни дан-данас неће да нам то открије, а можда је и боље тако - открио је Алекса Старчевић.

Крај на крају сезоне

Иако и у 45. години одлично брани Драган Старчевић истиче да је ипак дошло вријеме да се подвуче црта и сумира каријера.

- Што се тиче здравља, воље и спортског живота, мислим да бих без проблема могао да између статива стојим још бар пет или десет година. Ипак, мислим да је дошло вријеме да се са паркета преселим на трибине и посветим се “пензионерском” животу. Обећао сам челницима Дервенте, гдје сам већ седам година, да ћу остати до краја сезоне, прославити повратак у Премијер лигу и тек онда рећи “збогом и хвала” - истакао је Старчевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана