ОСВРТ Раде Савић, некадашњи предсједник Кошаркашког савеза Југославије

Раде Савић
ОСВРТ Раде Савић, некадашњи предсједник Кошаркашког савеза Југославије

Са невјерицом сам примио вијест да је велику кошаркашку породицу Југославије, Србије, Европе и свијета напустио још један великан, Душан Дуда Ивковић.

Зла судбина као да бира кога и када ће узети, а овај пут је у свој загрљај узела нашег Дуду. Не зна се шта је у њему било љепше и веће. Човјек, тренер или спортски радник. Почео је као јуноша на популарном Црвеном крсту, а израстао у великана епских димензија. Било је то једнако у клубовима Раднички, Партизан, ПАОК, и други... као и у репрезентацији Југославије и Србије. Многи су га доживљавали као лава на терену, а човјека меког срца и топле душе у животу. Радовао се и свом и туђим успјесима. Негдје 1989. жалио ми се како је на љутим мукама. Тренер је, а не зна шта да ради. Има вишка великих играча, па се све бојао да не огријеши душу. А 1991, приликом једног од наших честих сусрета заједно смо размишљали, наравно ја у улози само слушаоца, како је већ дошло вријеме да на Олимпијским играма у Барселони срушимо чувени Дрим тим. Мислио је он да у селекцији у којој су били Ђорђевић, Кукоч, Рађа, Петровић имамо снаге и за такав подвиг. Зло вријеме није дозволило да до тог сусрета дође и чини ми се да му је то остала једна од неиспуњених жеља. Још цјењенији је био у стручним круговима. Једном ми се жалио како на стручним семинарима не може да схвати неке људе. “Дођу и траже да им покажем како се постаје првак земље или првак у међународном такмичењу, као да не схватају да иза тога стоји само рад, упорност и снага да се издржи. Лако је славити, али је тешко живјети са поразима. Ја сам на то навикао, сва срећа па имам много више побједа”, говорио је Дуда.

Шта ће ми остати у сјећању? Остаће ми његова велика приврженост репрезентацији Југославије и Србије. Код њега није било половичних рјешења, знао је у душу сваког играча, шта може и шта не може и никада није тражио да уради оно што је ван његових могућности. Није Дуда напустио овај свијет и кошарку без трага. Оставио је углед једног од најбољих европских па и свјетских клупских тренера. Тешко ће бити Радничком и српској кошарци и прихватити чињеницу да Дуде више нема. Има његово дјело, а оно говори само за себе.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана