Осам спортиста из Републике Српске наступиће у Токију: Поносни на своје

Душан Репија
Осам спортиста из Републике Српске наступиће у Токију: Поносни на своје

БАЊАЛУКА - На највећој планетарној смотри спорта, која сутра почиње у Токију, Република Српска имаће осам представника, седам ће их бранити боје Србије, док ће Татјана Ђекановић наступати за БиХ.

То је врло респектабилан број гледајући са више аспеката. Један до њих свакако је број становника, а осим тога, ту су и сва дешавања у минуле три деценије на овим просторима која су знатно успорила развој спорта и инфраструктуре, хронични недостатак новца и свих осталих сегмената који су важна претпоставка за стварање врхунског спортисте. Зато је увијек потребно истаћи да је само учешће на Олимпијским играма огромна ствар имајући у виду стартну на којој се налазе спортисти са ових простора. Па ипак, инат, понос и на крају крајева квалитет дају им за право да се надају побједничким постољима.

Судећи према прогнозама и досадашњим резултатима, најближе медаљи су одбојкашице Тијана Бошковић, Бранкица Михајловић и Јелена Благојевић, кошаркашице Саша Чађо и Драгана Станковић, те џудиста Немања Мајдов. Димитрије Левајац одвео је стонотенисере Србије у Токио, док је Ђекановићева други пут завриједила позивницу на Игре као најбоља стрелкиња у БиХ.

Златне даме српске одбојке размазиле су нас минулих година сјајним наступима и повратком са медаљама око врата са готово сваког такмичења. Прије пет година из Рија су донијеле сребрна одличја, а и послије тога су освојиле све редом, па су у Токио стигле са ореолом актуелног европског и свјетског шампиона. Сасвим довољно да поново буду међу главним кандидатима, ако ништа, за медаљу, а сви се надамо оној најсјајнијој.

Кошаркашице су такође нанизале сјајне резултате. Чађо је недавно подигла пехар шампиона Европе који је прослављен и на балкону Градске управе у Бањалуци, док је Станковићева прескочила континентални шампионат у Шпанији, али је Марина Маљковић одлучила да је поведе у Токио. И дјевојка која је прве кошаркашке кораке направила у Бијељини, а афирмисала се у Слободи из Новог Града зна како се освајају одличја. Заједно са Сашом Чађо била је дио тима који је у Рију стигао до бронзе, а “лавице” се потајно надају да медаља овај пут може бити за нијансу сјајнија. 

Велики адут српског џудо тима је Мајдов, момак који је као можда ниједан спортиста са ових простора искусио другу страну медаље на успутним станицама до врха. Откако се 2017. године у Будимпешти попео на кров свијета, мисија је само једна - злато у Токију. На контролним тачкама до Јапана био је одличан и редовно доносио медаље са највећих такмичења, па је пу­н оптимизма и вјере у себе кренуо пут Земље излазећег сунца.

Млади стонотенисер унук је познатог бањалучког књижевника и професора Гимназије Тихомира Левајца, а одласком у Токио већ је направио чудо. Српска селекција прошла је квалификациони турнир као потпуни аутсајдер, те показала карактер и вјеру у побједу. Ко зна шта се може десити уколико се поклопе неке коцкице.

Томе се нада и Теслићанка Татјана Ђекановић која ће на борилиште већ у ноћи између петка и суботе. Чланица Геофона богатија је за искуство из Рија, а у недавном разговору за “Глас Српске” нагласила је да ће циљати финале. Стрељаштво је, каже, спорт у коме нема изразитих фаворита, а један добар или лош дан, чак и само један хитац могу да одреде судбину. Како год да заврше, а не сумњамо да ће дати све од себе да нас обрадују, можемо већ сада устврдити да су понос Републике Српске.

Веља, браћа Пијетловић, Арсовић

Осим осам спортиста из Републике Српске, са ове стране Дрине рођено је или коријене вуче још доста спортиста који наступају под заставом Србије. Пливач Велимир Стјепановић је поријеклом из Бијељине, а ватерполисти Гојко и Душко Пијетловић и дан-данас сваки слободан тренутак користе да посјете родно мјесто својих родитеља, Пецку код Мркоњић Града. Велики адут репрезентације Србије у стрељаштву је Дрварчанка Андреа Арсовић која се потајно нада медаљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана