Ноћ када је Борац покорио Европу

Душан Репија
Ноћ када је Борац покорио Европу

БАЊАЛУКА – “Ником тако не иде од руке да проноси славу Бањалуке” стих је чувене пјесма Душка Трифуновића посвећене шампионској генерацији бањалучких рукометаша који су 11. априла 1976. године пронијели славу не само свог града, него и тадашње државе.

Лијепа прољећна ноћ у пуном “Борику” остаће исписана златним словима у историји рукомета ових простора, али и урезана у сјећање свих  5.000 срећника који су имали привилегију да уживо гледају мајсторије својих љубимаца против данске Фредериције (17:15).

Иако није “округао” јубилеј овај успјех, који су момци под вођством тренера Пере Јањића постигли, завређује да се сваке године, па и на 44. годишњицу сјетимо шта су успјели и још једном им искажемо велико поштовање. Своје име међу бесмртне уписали су Абас Арсланагић, Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Добривоје Селец, Недељко Вујиновић, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Слободан Вукша, Зоран Равлић, Боро Голић и Раде Унчанин.

Некада сјајни крилни рукометаш каже да је увијек лијепо присјетити се ноћи која је на неки начин обиљежила животе актера ове утакмице.

- Шта да кажем, била је то сјајна генерација. У том тренутку већ смо имали четири златна олимпијца, успоставили смо доминацију у Југославији и знали да имамо велике шансе да одемо до краја и у Европи. Ишли смо корак по корак, рушили ривале и вјеровали пред посљедњи меч да ћемо освојити пехар. Није било лако, јер су Данци били снажна екипа, али ову утакмицу нисмо могли да изгубимо. Сви смо дали колико смо могли и више од тога. Све је стало када је на 16:15 Андерсон изашао сам пред Арсланагића, али је Ако успио да га заустави. Још један наш гол и славље је могло да почне - није изблиједјело Унчаниново сјећање.

Тешко је рећи шта је кључ успјеха ове генерације. Велики рад и таленат свакако су на првом мјесту, а наш саговорник истиче још један детаљ.

- Мислим да је најбољи потез тадашње управе довођење тада понајбољег младог играча у Југославији и шире Рађеновића. Са ове дистанце могу да кажем да је он био карика која нам је недостајала - рекао је Унчанин.

Прије Бањалучана исти успјех направио је Партизан из Бјеловара, а Металопластика је средином осамдесетих два пута покорила Стари континент.

- То само говори каква смо сила били. Па и посљедње Европско првенство на којем је наступило свих шест земаља бивше Југославије говори да рукомет није ишчезнуо иако су сада друга времена. Јасно је да новац  све кроји и да га други имају више од нас, али таленат нико не може да нам одузме - наставио је Унчанин.

Каже да је оптимиста по природи и нада се да се неким чудом у блиској будућности његов клуб може вратити међу европску елиту.

- Не треба унапријед одбацивати такве могућности. Рукомет је и данас спорт у којем са релативно мало улагања можете да направите искорак. Годинама су примјер Цеље и Загреб. Потребно је да шира друштвена заједница стане иза клуба, да он буде државни пројекат и ето нас опет међу најбољима. Имамо подлогу за тако нешто и вјерујем да ће се то десити прије или касније - закључио је Унчанин.

Академија до краја године

Крајем марта је требало да буде одржана академија поводом 70. рођендана клуба који је основан 7. марта 1950. године, али је пандемија вируса корона пролонгирала одржавање скупа, који је лијепа прилика да се састану све генерације Борца.

- Организоваћемо ово дружење чим се ствари нормализују. Мислим да је реалан датум негдје пред почетак нове сезоне, а гледаћемо наравно да пронађемо датум који би био одговарајући већини наших бивших играча, представника власти, спонзора, као и еминентних рукометних имена из региона - рекао је директор Бањалучана Владимир Бранковић.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана