Никола Брацо Павлишин – чувар бањалучке рукометне бајке

Дејан Марић
Никола Брацо Павлишин – чувар бањалучке рукометне бајке

БАЊАЛУКА - Чувени рукометаш, педагог, тренер, чувар бањалучке рукометне бајке Никола Брацо Павлишин преминуо је јуче у 77. години од посљедица вируса корона.

Легендарни Брацо читав живот је посветио спорту. Као дјечак је прво тренирао џудо, али се врло брзо окренуо рукомету. Са 17 година је заиграо за први тим Борца, црвено-плави дрес је носио 122 пута и постигао 44 поготка. Бранио је још и боје Младости, те Дервенте.

“Гањајући” лопту Павлишин је стигао и да заврши Вишу педагошку академију, па је од 1976. године богато знање и искуство преносио на младе генерације. Зато је Брацо био чувар бањалучке рукометне бајке.

Рукометна романтика настала на темељима успјеха златних олимпијаца из 1972, финалом КЕШ-а 1975. и европском круном 1976. наставила је да живи кроз Павлишина и секцију Основне школе “Браћа Павлић” у којој је стасала плејада врхунских рукометаша и рукометашица.

Под његовом диригентском палицом су се челичили асови попут Александра Кнежевића, Горана Ступара, Божидара Јовића, Златка Сарачевића, браће Андреја и Небојше Голића, Алмира Кахримана, Мирзе Шарића... па све до Владимира Врањеша.

Борчев тим који је 1991. године освојио ИХФ куп био је Павлишинових руку дјело. Медаље на највећим свјетским такмичењима су освајали ђаци који су у данашњој ОШ “Иво Андрић” похађали чика Брацину наставу. У данашњој Лиги шампиона битке бију играчи који су знање упијали од човјека који је био и селектор женске репрезентације Републике Српске и који је основао два женска клуба, “Раде Личина” 1983. и “Иво Андрић” деценију касније. Ријеч је о клубу који је убрзо прерастао у ЖРК Борац у којем је Брацо подијелио и посљедње рукометне лекције.

- Ово је велики губитак за Бањалуку, регион и рукомет уопште. Чика Брацо је оставио велики печат у мојој каријери и животу. Од њега нисам учио само о спорту него и о понашању, васпитању, култури. Његове лекције су биле пуно више од спорта. Знао сам да је имао корону и био у тешком стању, али сам се надао да ће се извући јер је био велики борац - изјавио је Небојша Голић који је изразио искрено саучешће породици Павлишин.

Владимир Врањеш није био члан Брацине школске секције, али је редовно долазио на тренинге. Данас игра Лигу шампиона и нема дилему у вези с тим колико му је Павлишин помогао.

- Редовно сам долазио на тренинге, јер сам знао колико могу да научим. Никада нећу заборавити његове савјете. Захваљујући Павлишину сам и постао рукометаш. Бањалука и рукомет су изгубили људску громаду. Надам се само да ће се појавити неко попут њега за добробит будућих генерација - изјавио је Врањеш.

Сахрана Николе Павлишина биће обављена данас у 14 часова на гробљу “Свети Пантелија”.

Нисам радио за паре

 Оно што је Брацу Павлишина издвајало од других је то што му новац никада није био битан.

- Нисам радио за паре. Нисам их, наравно, ни зарадио, али сам стекао неизмјерно богатство. Када се осврнем, имам шта и да видим. Плејаду врхунских спортиста и још бољих људи. Сви они шире позитивну енергију и то је нешто што ме бескрајно радује јер значи да сам их ипак научио оном што је најважније, људству. Нажалост, данас је све мање спортских радника који раде из љубави. Све се свело само на новац и зато је стање овакво какво је - рекао је не тако давно Павлишин.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана