Настављена не баш популарна политика клуба из Господске улице: Борац најмање цијени своје људе

Душан Репија, Синиша Котараш
Настављена не баш популарна политика клуба из Господске улице: Борац најмање цијени своје људе

БАЊАЛУКА - Смјеном Дејана Унчанина са мјеста спортског директора Борац м:тела настављена је не баш популарна пракса трошења људи који су годинама били синоним за најтрофејнији спортски колектив, не само у Српској него и много шире.

Списак оних којима су на овај или онај начин затворена врата клуба из Господске улице само у посљедњих десетак година поприлично је дугачак. Када се томе додају и чланови двије најславније генерације, оне из 1976. и 1991. године, стиче се утисак да су “црвено-плави”, надамо се привремено, остали без људи који су искуством, знањем и познанствима могли много да допринесу. Тако одавно на трибинама “Борика” нису виђени Здравко Рађеновић и Милорад Каралић, Драшко Пртина, Златан Арнаутовића, све рјеђе су ту и Горан Малић, Небојша Голић, Игор Рађеновић, Бојан Црномарковић, Милан Торбица, Срђан Тривунџа...

- Нажалост само је продужен тренд тјерања заслужних играча. У ствари, ово је само још једна од грешака у низу. Сјетимо се само фамозне донаторске вечере, концерта за клуб без публике или нерегистровања играча за наступ у Купу ЕХФ. Прави се грешка за грешком, а увијек су други криви, углавном некадашњи заслужни играчи. Па, немогуће је да нико од њих није ваљао, а да су појединци из управе, углавном људи који се никада нису бавили рукометом, увијек у праву - прокоментарисао је Тривунџа.

Ни Малић није превише изненађен посљедњом одлуком, јер каже да је још за вријеме играчке каријере осјетио да су домаћи играчи најмање цијењени.

- Тако је било док сам играо, а исто се дешава и по завршетку каријера. Као момци који смо поникли у Борцу увијек смо имали најмање плате, а наши дресови су по завршетку утакмице били највише натопљени знојем. Исто је и сада. Мислим да је истина најскупља ријеч, јер док било ко од нас каже чињенице бивамо окарактерисани као непријатељи. Истина је у ствари да ми можда и превише волимо Борац, јер годинама, чак и деценијама трпимо неке ствари које не би требало - рекао је Малић.

Предсједник Борца Саша Кондић истакао је да је свјестан да се око клуба распредају многе негативне приче, али и да тренутни челници “црвено-плавих” у највећем броју случајева нису разлог за то.

- Није тајна да многи бивши играчи заобилазе Борац и да још од прије неки стари и заслужни играчи не долазе. За доста њих ова управа не сноси кривицу и наша жеља је да се ти односи нормализују. Када сам дошао на чело клуба тражио сам да се састанем са већином тих људи, јер су они пронијели славу Борца и заслужују да имају своје мјесто. Нажалост, нисам наишао на њихово разумијевање. Тачно је да се неке претходне управе нису лијепо понијеле према клупским легендама, потпуно разумијем њихово незадовољство и, ево, ми сада пружамо руку помирења свима. Битно нам је да имамо њихову подршку - поручио је Кондић.

Тренери за неколико утакмица

Сличну праксу на својој кожи осјетили су и тренери поникли у Борцу Драшко Будиша, Даворин Љубишић, Игор Рађеновић, Бојан Црномарковић, Бојан Унчанин и други. Када су долазили на клупу представљани су као дугорочна рјешења и будућност, али су послије једног или два неуспјеха, а у нечијем случају и ниједног, морали да оду.

 

Маглај први тест

У склопу припрема за наставак сезоне рукометаши Борца у суботу ће од 16.30 часова угостити Маглај.

- Не очекујем да момци играју лијепо послије 12, 13 тренинга, битно ми је да видим колико смо физички спремни. За сада све иде по плану, заказали смо и двије утакмице са Загребом за идући петак и суботу и вјерује да ћемо до тада додатно подићи ниво форме - рекао је тренер Борца Мирко Микић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана