Милијан Боцка, балкански глобтротер: Побједа против Звезде пред Ђоковићем за сва времена

Милијан Боцка почетком године стигао је у Хео из Билеће који се такмичи у Првој лиги Републике Српске у којој држи друго мјесто на табели и вјероватно ће изборити плеј-оф. Боцка се одмах наметнуо као лидер што је било за очекивати, јер је обишао регион и добро је познат свим тренерима и играчима.

- Завршио сам факултет у Србији, играо баскет три на три те био у екипи Предрага Шупута са Дарком Миличићем у којој играју “свежи пензионери” попут Бранка Цветковића када ме звао тренер Хеа Борис Јокановић Бакста да им помогнем. Имају млад тим којем треба неко са искуством па је изабрао мене (смијех). Позив пријатеља нисам могао да одбијем па сам стигао у Билећу. Екипа има потенцијала, одлично се ради, лако сам се уклопио и за сада све иде по плану - рекао је Боцка за “Глас Српске”.

Почетком априла напуниће 38 година за које каже да су само број.

- Физички сигурно могу још да играм барем две-три године. Ако у овим годинама могу да закуцам са две руке иза леђа онда то довољно говори. Све је то последица спортског начина живота, без разврата и блуда. Тренирам као клинац од 17 година и никад не прекидам тренинге тако да сам физички спреман. Постоји и опција да заиграм за репрезентацију Републике Српске у баскету три на три - казао је Боцка.

Себе види као плејмејкера којем је први циљ да поред реализације разигра саиграче и буде добар у одбрани.

- Цео живот сам био стрелац и давао поене, али од одбране све почиње. Тако сам научен и припадам оној старој школи која је мало запостављена у последње време - додао је Боцка.

Не памти све тренере и играче са којима је сарађивао, а играо је за Елба Темишвар, Спартак Суботицу, Здравље Лесковац, Нови Сад, Елицур Ашкелон, Игокеу, Црнокосу Косјерић, Младост Мркоњић Град, Теодо Тиват, Вршац, Черно Море, Јамбол и Грађански из Бијељине.

- Много их се променило у Игокеи, а када на то додате још осталих 14-15 клубова јасно је да је немогуће све их запамтити. Били су ту Стевовић, Русо, Кадија, Лукајић, Поповић, Микић, Торбица, Марјановић, Сладојевић, Шеховац, Пишер, а никада нисам знао име тренера из израелског Ашкелона. Највећи ми је проблем што не могу да се сетим многих играча који мене препознају па поздраве, а ја останем онако у чуду - казао је Боцка.

Најпозитивнији утисак на њега као тренер оставио је Драган Бајић.

- Поред Игокее сарађивали смо у Черном Мору из Варне. Довео ме на полусезони, екипа у расулу и видим да ће бити веома тешко. Ипак, за седам дана успели смо да се “скрпимо” и освојимо Куп Бугарске као осма екипа са табеле што нико није ни помислио да ће се десити. Са мном су тада још били Милош Коматина и Миљан Пуповић, а Бајић је много тога доброг урадио за мене док смо сарађивали - изјавио је Боцка.

Епизоду из Израела памти по добром, а занимљиво је да је као члан Јамбола био МВП бугарске лиге, најбољи стријелац, асистент и крадљивац лопти.

- Понуду из Израела прихватио сам првенствено због добрих услова тако да је лепо подсетити се тога. Лига је веома квалитетна, а сећам се борби са Симасом Јасаитисом из Макабија којег је тада као тренер предводио Невен Спахија. Убацио сам им 20 поена... Памтим и дуеле са Гораном Јеретином. После смо се срели у Бару и казао ми је да га нико није чувао као ја, што ми је било веома драго јер је он био врхунски играч - нагласио је Боцка.

Најљепше успомене понио је из Игокее гдје је боравио пет година и 2013. био шампиона БиХ, а учествовао је и у оној чувеној сезони када је освојено прво мјесто у лигашком дијелу АБА.

- Највише сам времена провео у Игокеи тако да ми је то друга кућа. Тај клуб волим највише на свету јер је био веома фер према мени. Сећам се, победимо утакмицу и сви заједно изађемо у провод, а зна се какви ћемо се вратити. На тренингу у понедјељак Бајић само мене пита јесам ли излазио у суботу и да ли знам да је то кажњиво? Одговорио сам му да сам био у проводу, али да нисам знао да је кажњиво. Тада се јаве и остали играчи који кажу да су били са мном тако да није могао да казни целу екипу. Бајић је доктор наука што се тиче атмосфере. Одведе нас на пиће, а када се вратимо у дворану “убијемо” се од тренинга којег одрадимо пуном снагом. Били смо мангупи ван терена, али на терену, када је било озбиљно, били смо чак и преозбиљни - истакао је Боцка.

Много је анегдота у вези са сезоном 2012/13, а и дан-данас је у контакту са свим саиграчима из тог периода за које каже да су његова породица.

- Када смо тренирали, тренирали смо, а када нисмо, нисмо. Људи су нас обожавали и ишли смо на славе код њих, а посебно је било доћи код мајке Милке на ћевапе која је најватренији навијач екипе. Сваки пут кад дођем у Лакташе прво одем до ње као и сви бивши играчи, а добро је познато да се са њом чак и судије поздрављају пре утакмице - нагласио је Боцка.

Истакао је да послије тренинга нису одмах ишли кућама.

- Били смо баш добри пријатељи, а мој кум Милан Дозет и Небојша Јоксимовић били су увек први у свему, на терену и ван њега. Многи ме питају како ми је Дозет кум јер нисам ожењен, али имам његово обећање да ће ми кумовати ако некада одлучим да се женим (смијех) - рекао је Боцка.

Игокеа је те сезоне скинула неколико великих скалпова, а наш саговорник посебно памти побједу у Београду.

- Савладали смо Црвену звезду у “Пиониру” коју неколико година после тога нико није добио на њеном терену. У екипи је био Игор Ракочевић који је бриљирао на том мечу, а у публици био Новак Ђоковић па нам је било посебно драго што смо славили, јер нас је гледао најбољи тенисер света - нагласио је Боцка.

Са много Американаца играо је током каријере, али су се двојица посебно издвојила.

- То су наравно Клифорд Хемондс и Корсли Едвардс из Игокее. Мислим да су српског порекла јер су се веома брзо уклопили. Када су у питању остали Американци... ко ће их све запамтити јер су се мењали као на траци у свим клубовима где сам играо - рекао је Боцка.

Посебно је изненађен потезом једног од бивших саиграча.

- Послао ми другар линк на којем видим свог друга Марка Јањушевића да је у једном ријалитију и да га јури нека коза. Нисам могао да дођем себи. Нисам луд и никада не бих ушао у такав неки програм - закључио је Боцка.

Хеу треба помоћ

Боцка је нагласио да екипи Хеа треба помоћ јер одлично раде у скромним условима.

- Билећа воли кошарку и Хео прави добру причу иако нема пара. Променио сам 50 тренера у каријери, али ово што Бакста ради нема нигде. Највећи је проблем што он сам не може да осигура средства за даље. Градић у којем се скупи 1.500 људи на утакмици дефинитивно заслужује да има бољу подршку и знам да има оних који би могли да помогну само треба да преломе у глави и одлуче се на тај корак. Грехота је да се не помогне момцима жељних добрих утакмица. Позитивно је што имаш домаћи кадар, са два-три појачања са стране можеш да имаш добру екипу - рекао је Боцка.

Трипл-дабл

Трипл-дабл учинак ријеткост је у Лиги БиХ, а Боцка га је уписао крајем априла 2011. године у дресу Младости из Мркоњић Града против Широког са 15 поена, 12 асистенција и 11 скокова.

- Сећам се добро тога. Имали смо одличну екипу, а Широки је био најбољи у лиги. Била ми је то најбоља сезона у животу, добили смо их са 16 поена разлике, а мој брат Кома (Милош Коматина, прим. аут.) такође је био незаустављив - изјавио је Боцка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.