Милан Јовановић, Милош Красић и Ненад Милијаш опростили се од Радомира Антића: Наш Мистер је био људина и тренерчина

Душан Репија
Милан Јовановић, Милош Красић и Ненад Милијаш опростили се од Радомира Антића: Наш Мистер је био људина и тренерчина

БАЊАЛУКА - Тренерчина, ауторитет, људина, фудбалски отац. Мистер! Тако су у само неколико ријечи, али великих ријечи, описали свог покојног учитеља Радомира Антића саговорници “Гласа Српске”.

Милош Красић, Милан Јовановић и Ненад Милијаш јако тешко су поднијели вијест да је у 72. години животну битку изгубио човјек којем не само они, него и фудбал уопште, дугују много. Антић је преминуо у Мадриду послије краће и тешке болести, о којој нико осим његових најближих није знао. Ваљда је хтио да и кроз ову битку прође уздигнуте главе, баш као што је то чинио током пребогате каријере.

- Покушао сам у прошли петак потпуно другим поводом да га добијем и први пут у животу нисам успео... Било ми је чудно јер је увек био ту за нас, али нисам могао ни да претпоставим да ће се неколико дана касније десити ово... Изгубили смо највећег. Спавао сам можда два сата ноћас. Сећања навиру, тако су жива, емоције су јаке - са тугом у гласу почео је Јовановић.

Некада одлични крилни фудбалер и стријелац оног чувеног гола на Свјетском првенству 2010. године против Њемачке увијек је имао само ријечи хвале за популарног Мистера.

- Мислим да не постоји играч из наше генерације који има нешто да му замери и да му је нешто остало криво. Код њега смо се понашали баш онако како репрезентативци треба да то чине. Ауторитетом, шармом, поштењем, људскошћу, интегритетом, све нас учинио је комплетнијим људима и још бољим фудбалерима, а то би требало да буде врховна мисија сваког тренера. Он је то урадио у много клубова у којима је радио, оставио је велики траг и своју мисију испунио савршено - нагласио је Јовановић.

Тужну вијест јавио му је Красић, који је такође тешко прихватио да његовог учитеља више нема. Период од 2008. до 2010. године, када су сарађивали у националном тиму, поклопио се са најбољим годинама Красићеве каријере. 

- Јако тужна вијест, за све људе с којима је шеф радио и који су га познавали, баш ме је погодило. Нисмо ни знали да је болестан и да је имао неких проблема... Јако ми је жао, најискреније саучешће целој породици. Био је легенда и отишао међу легенде. Светски човек. Фудбал је изгубио једног од најбољих, а што се тиче наше сарадње, могу да причам само у суперлативу. Био је то најбољи период моје каријере, успео је да зближи народ и фудбал после много година. Сећам се првог састанка на којем нам је рекао да га слушамо, да будемо права екипа и да ћемо постати препознатљиви. И било је тако. Видим да и дан-данас многи са носталгијом причају о нашој генерацији - нагласио је Красић.

У Милијашу је видио новог Милинка Пантића, са којим је 1996. водио Атлетико до “дупле круне”, а садашњи помоћник Дејана Станковића у Црвеној звезди му је у квалификацијама за Мундијал у Јужној Африци повјерење вратио на најбољи начин. Ипак, за њега је Антић много више од тренера.

- Остао сам без члана породице и фудбалског оца. Тренерчина. Сада могу да кажем да сам изузетно срећан што сам га познавао и што ми је кроз разговор објаснио толико тога. Постао сам бољи човек, учио нас је правим вредностима ван терена. Зато смо и на терену изгледали као тим и када је ишло добро и када је било мање добро. Постоји много речи које сам запамтио, али не бих о њима овај пут. Желим само да изјавим саучешће породици. Изгубили смо великог човека - поручио је Милијаш.

Јовановић је на крају додао нешто што можда и најбоље описује Антићеву величину.

- Ако је један Дејан Станковић, који је променио много највише селектора и доста врхунских тренера у клупској каријери, рекао да му је период са Антићем далеко најпродуктивнији и најбољи, и да је најбоље играо у том периоду, мислим да је то сасвим довољно. Свима нам је пронашао позицију, оплеменио нашу игру, напумпао самопоуздањем. Ако је капитен рекао све то о њему, сасвим је логично да ми сви остали размишљамо исто - закључио је Јовановић.

Пријатељ “Гласа” и Српске

Породица Радомира Антића вуче поријекло из Санског Моста, тачније села Јелашиновца. Његов ујак Радомир - Раде Бркић, по којем је добио име, био је симбол борбе против усташа. Ни Сам Антић није крио да је везан за ово поднебље, а увијек се радо одазивао на позиве из Бањалуке. Новинарима “Гласа Српске” увијек је био доступан, а наша кућа му се на неки начин одужила и наградом на Избору десет најбољих спортиста Републике Српске 2009. године када је проглашен амбасадором спорта Српске. Годину раније био је предавач на семинару који је организовао Фудбалски савез РС.

Биографија

Датум рођења 22. новембар 1948. године

Мјесто рођења: Житиште

Датум смрти: 6. април 2020. године

Мјесто смрти: Мадрид

Каријера: Слобода Ужице (1967-1968), Партизан (1968-1976), Фенербахче (1976-1978), Сарагоса (1978-1980), Лутон (1980-1984).

Тренерска каријера: Сарагоса, Реал Мадрид, Овиједо, Атлетико Мадрид, Овиједо, Барселона, Селта, Србија, Шандонг, Хебеј.

Трофеји као играч: првенство Југославије, Друга дивизија Енглеске. Трофеји као тренер: првенство и Куп Шпаније са Атлетиком. Индивидуална признања: најбољи тренер Шпаније сезона 1995/96, најбољи тренер Србије 2009.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана