Милан Дозет, кошаркаш у пензији, затечен условима Уније играча АБА лиге: Банане им прече од заштите уговора

Милан Зубовић
Милан Дозет, кошаркаш у пензији, затечен условима Уније играча АБА лиге: Банане им прече од заштите уговора

БЕОГРАД - Прослављени кошаркаш Милан Дозет, који је већ неколико година у пензији, шокиран је захтјевима Уније играча АБА лиге које су они представили клубовима када је ријеч о питању заштите својих права.

Дозет који је током каријере промијенио десет клубова и много више тренера сматра да поједине тачке у правилима новооснованог удружења “VOICE” на чијем су челу Раде Загорац и Ненад Миљеновић немају реалну основу да их прихвати било који клуб региона.

- Захтеви су сјајни ако играш у НБА лиги где има пара, а не код нас у региону где сви клубови имају проблем да обезбиједе плате играчима, које често месецима касне. Изненађен сам јер сам очекивао да ће се више базирати на заштиту уговора, а не говорити о куповању банана пред утакмицу или осигуравању једнокреветне собе на гостовањима. Већина ствари преписана је из лига имућнијих земаља, које се више ослањају на странце него на домаће играче, што код нас не може и било би убитачно за домаћу школу кошарке, по којој смо препознатљиви у свету - изјавио је Дозет за “Глас Српске”.

Нагласио је да је изабран лош тренутак за презентовање захтјева, јер ће доста тога бити успорено због пандемије. Играчи између осталог траже да се сваком обезбиједе по четири мјеста у аутобусу, а да се на три најдаља гостовања током сезоне путује авионом.

- Четири седишта у аутобусу обично су резервисана за старије играче или оне који имају озбиљнију минутажу, али то је индивидуална ствар о којој се договара и требају нека посебна правила која ће то ограничавати. Разликују се играчи од 19 година и они са више од 30, тако да се те ствари постижу једноставним договором, а то знам јер сам све прошао - додао је Дозет.

Неке од бизарности које већ неколико дана коментаришу углавном бивши асови били су обезбјеђивање четири сједишта у аутобусу за сваког играча те да се на три најудаљенија гостовања путује авионом. Дозету је највише засметало то што играчи траже ограничавање трајања тренинга па ако клуб одржи два тренинга дневни - први може да траје најдуже 60 минута на терену без контакта, а други највише 90 минута на терену (без урачунатог рада у теретани). Ако желе један тренинг дневно, онда не би смио да траје дуже од 120 минута на терену. Клубови неће моћи да организују више од три тренинга у два дана и не могу прије девет ујутро, односно никаква обавеза није дозвољена прије 12 часова дан послије меча.

- То је просто неизводљиво на нашим просторима. Због јаких тренинга и посвећености раду кошаркаши са ових простора направили су сјајне резултате. Играчи су достизали висок ниво, јер су проводили безброј сати у дворани, тако да би овим потезима себи скочили ногама у стомак. Схватам то што траже, али је нереално у земљама у којима траже из перспективе власника клубова - казао је Дозет.

Сјетио се својих почетака и тренинга, као и тренера са којима је било најтеже радити.

- Тренирали смо онолико колико тренер тражи па онда још останеш сам у дворани. Најзахтевнији је био Змаго Сагадин, када сам био члан Црвене звезде. Његови тренинзи били су убитачни, анализе тренинге и утакмица нисам много волео, али сам код њега највише напредовао. Сигуран сам да су сви играчи по завршетку каријере највише захвални оним тренерима који су форсирали спартански рад. Верујем да садашњи играчи желе да се заштите од тренинга у шест сати ујутро или да по два пута дневно раде по четири сата, што зна да буде поприлично малтретирање, мада без тога нема напретка - истакао је Дозет.

Николић

Чувена је анегдота о легендарном српском тренеру Александру Николићу док је радио у Италији. Један играч му се пожалио да нема снаге да издржи тренинг на шта му је он рекао да је слабо тренирао и да мора више да ради. Када је играч постигао задовољавајућу форму и тиме се похвалио Николић му је рекао да мора још да тренира, јер није уморан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана