Милан Ђукић, рукометаш Еурофарм Работника: Из “Борика” кренули сви моји успеси

У разговору за “Глас Српске” присјетио се времена када је носио црвено-плави дрес, саиграча са којима је дијелио свлачионицу, али и саме каријере.

- Када сам дошао у Бањалуку 2011. године, то ми је био први одлазак од куће и све ми је било ново, тако да нисам знао шта уопште да очекујем. Међутим, показало се да заиста нисам имао разлога за бригу јер ми је тих годину дана било заиста прелепо. Све је било на врхунском нивоу, и екипа, и људи у клубу, а поготово публика, која је знала да поздрави сваки добар потез. Али, то не чуди јер је Бањалука рукометни град. Што се тиче саиграча, те прве сезоне ту су били Срђан Тривунџа и Бранислав Обрадовић, а када сам поново дошао, стигао је и Ратко Николић. Тренер нам је тада био Игор Рађеновић, са којим сам претходно био саиграч и то ми је било баш занимљиво искуство. Заиста, из Бањалуке носим само лепе успомене - рекао је Ђукић.

Према његовим ријечима, са доста бивших саиграча је и данас у контакту, а помно прати и све резултате свог бившег клуба.

- Редовно се чујем са Мирком Микићем и Обрадовићем, а сада је тамо и Стефан Миљковић, са којим сам играо у Крагујевцу. Захваљујући интернету, упознат сам и са свим дешавањима у клубу. Радовао сам се освојеном Купу БиХ и било ми је заиста жао због пораза у финалу плеј-офа за првака - каже Ђукић.

Двије године проведене у шампиону Бјелорусије Брест Мешкову брзоного десно крило памти по тешкој повреди.

- Почео сам добро, али сам онда покидао лигаменте колена и имао сам осмомесечну паузу. Ипак, успео сам да се вратим и да ту другу сезону одиграм на високом нивоу. У то време највећи ривал нам је био Динамо из Минска, који се током сезоне угасио и они су одлучили да све репрезентативце Белорусије сакупе на једном месту, у Мешкову. Наравно, када ми је истекао уговор, за мене више није било места, што и није било тако лоше јер сам се вратио у Бањалуку - присјетио се Ђукић.

Боравак у Борцу и Бањалуци је, како сам Ђукић каже, био почетак његове сјајне каријере и освајања многобројних трофеја.

- Мени је некако тај први долазак у Борац почео да доноси успехе. Те прве године смо играли финале Купа БиХ и били други у првенству. У Мешкову смо освојили титулу, Куп и Суперкуп, а онда поново у Борцу дупла круна. Са Војводином сам био првак Србије, у Нишу освојио Куп Србије, а и сада у Работнику настављам са добрим резултатима. Након много година “скинули” смо Металург, освојили друго место и изборили СЕХА лигу, а ове године, захваљујући сјајним резултатима Вардара, и ми смо се пласирали у Лигу шампиона. Генерално гледајући, немам разлога да се пожалим на своју каријеру и остварене резултате. Али, не заборављам да је све почело у “Борику” - тврди Ђукић.

Србија и ЕП

Сјајни крилни рукометаш сматра да пред новом генерацијом репрезентације Србије стоји лијепа будућност.

- Кренули смо лоше у квалификацијама, али је дошло до смене генерација која је морала да се деси и раније. Стигле су неке нове снаге које ће, сигурно, у репрезентацији играти наредних седам или осам година. Глупо је од њих у старту тражити неке велике резултате, али је ипак изборен пласман на Европско првенство, где би, уз мало среће, могли да прођу у други круг, што би за “орлове” тренутно био велики успех - предвиђа Ђукић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.