Которварошанин Петар Јокановић постаје старосједилац у земљи гејзира: Одлазак на Исланд као седмица на лоту

Слободно се може рећи да је ова магична игра религија на крајњем сјеверозападу Европе, а Јокановић се потпуно уклопио у нови свијет, схватање рукомета, али и окружење. Како добре ствари не треба мијењати по сваку цијену, овог љета само је на папиру потврдио опредјељење да остане на Исланду још дуги низ година.

- Признајем да сам био помало скептичан када сам добио понуду. Не са рукометне стране, јер сам наравно знао да је то нација која обожава овај спорт, али ме мало мучило хоћу ли се уклопити и како ћу се снаћи. Водио  сам са идејом да ћу издржати годину, али је све од самог доласка легло на своје мјесто. Градић Вестманеја је на острву које има око 5.000 становника и сви су као једна велика породица, а рукомет је кохезивни фактор. Нема утакмице да трибине нису пуне - прича Јокановић како му се Исланд увукао под кожу.

Дуго је био једини странац у тамошњем рукомету, а и сада је један од ријетких који су одлучили да каријеру граде у земљи рибара, гејзира и термалних вода. Како је у потпуности пронашао себе и из дана у дан има све више пријатеља, временом је схватио да не би имао ништа против да и послије рукомета не мијења адресу.

- Надам се да имам још цијелу деценију каријере испред себе. Ипак, трудим се да гледам и мало даље па сам завршио тренерску школу у Тузли и већ почео да “печем” занат. Сваки клуб на Исланду, па тако и мој, има рукометну академију. Њу води наш тренер Ерлингур Ричардсон, а ја сам добио улогу да радим са голманима. Он је сјајан стручњак са искуством из Бундеслиге и заиста ми много помаже. Зато се трудим да упијам све што ми каже, јер су ми планови у вези са рукометом и са останком на Исланду - нагласио је некадашњи голман Младости, Борца, Дервенте, Леотара и Босне.

Ускоро би требало да му се придружи и дјевојка, тако да ће му и са те стране бити много лакше.

- Дошла би и раније јер је већ пронашла посао у струци, али је морала да се вакцинише. Овдје је вакцину примило више од 80 одсто становништва и више нема никаквих мјера - нагласио је Јокановић.

ИБВ је претпрошле године освојио Куп, прошле Суперкуп па су са великим амбицијама ушли у нови шампионат који су почели побједом.

- Нисмо много промијенили екипу. Пензионисао се један од најбољих играча, али се вратио један искусни из Бундеслиге и дошао један момак са Фарских острва. Према пројекцијама трећи смо када је ријеч о фаворитима и циљ је бар један трофеј. Лига је све јача, јер се у минуле двије године вратило 80 одсто играча из иностранства. Они обожавају своју земљу па се при крају каријере сви враћају кући - нагласио је Јокановић.

Пред избијање пандемије постојала је могућност да добије ангажман у Бундеслиги, посао је практично био завршен, али је све пропало.

- Није да немам амбиције, волио бих да се опробам у најбољој лиги свијета, али нећу жалити ни ако се то не деси. Када погледам одакле сам кренуо, Исланд је као седмица на лоту. Добио сам све што сам пожелио, завољели су ме као свога и што је најважније радим оно што волим. Само да ме здравље послужи и све ће бити одлично - закључио је Јокановић.

Плански рад

Сјајна генерација Исланђана полако силази са сцене па тренутно мало трпе и резултати националног тима. Ипак, Јокановић увјерава да ће се врло брзо вратити у сам врх.

- Раде одличан посао са млађим категоријама, јер да није тако, база од 300.000 становника не би била довољна за врхунске резултате, а све бољи су и у кошарци и фудбалу. Дјецу са шест година усмјеравају ка спорту, селектују практично без грешке и најбоље окупљају неколико пута годишње. Зато из сваког годишта одскочи бар један, ако не топ класа онда врхунски играч. Са таквим радом резултати не могу да не дођу - објаснио је Јокановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.