Јасмин Мркоња потресен изненадном смрћу Златка Портнера: Не могу да вјерујем да више нема мог цимера

Душан Репија
Јасмин Мркоња потресен изненадном смрћу Златка Портнера: Не могу да вјерујем да више нема мог цимера

БАЊАЛУКА - Члан чувене златне генерације југословенског рукомета Златко Портнер изненада је јуче преминуо у 59. години у Швајцарској, гдје је посљедњих деценија живио са породицом.

Неизоставни дио можда и најбољег рукометног тима свих времена, шабачке Металопластике, која је уједно била и прва постава репрезентације Југославије исписао је најљепше странице свјетског рукомета, јер је са генерацијом “плавих ванземаљаца” два пута покорио Европу, те једном свијет са Југославијом, а освојио је и бронзу у Сеулу 1988. године. Његова изненадна смрт погодила је многе саиграче и рукометне раднике, а посебно тужан био је његов бивши цимер у Металопластици и репрезентацији Јасмин Мркоња.

- Сузе саме теку, као да сам изгубио брата. Био сам на тренингу и телефон ми је био угашен. Када сам завршио видио сам на десетине порука, прочитао сам његово презиме и помислио да је преузео неку екипу у Швајцарској. Убрзо сам схватио шта се десило и вјерујте, не могу да дођем себи. Доста тога смо прошли лијепог, дружили смо се и приватно са породицама, често се чули... Био је са супругом мој гост на кампу прије двије године и још тада смо се договорили да ће доћи 2021. када камп пуни десет година... Изгубили смо легенду коју не треба глорификовати, његове медаље говоре све о њему - рекао је Мркоња за “Глас Српске”.

Нагласио је да је Портнер цијели живот био тих и ненаметљив, човјек који је све око себе чинио бољим, како саиграче на терену тако и колеге у приватном животу. Након завршетка каријере сву своју енергију и знање усмјерио је у дјецу, а велика сатисфакција био му је успјех сина Николе, који је наставио шампионску лозу. Момак који брани за Швајцарску поновио је очев успјех прије двије године, када је са Монпељеом освојио Лигу шампиона.

- Често смо коментарисали Николине наступе. Срећан сам што је израстао у голмана свјетске класе. Мој син није у спорту, али је у новинарству па кад год би га видио на телевизији, назвао би ме да ми каже. Још не вјерујем да га нема, тешко је рећи шта се десило, јер знам да није био болестан. Знам да је пушио по двије кутије цигарета још док је играо, а тог порока није успио да се ријеши - нагласио је Мркоња.

Портнер је из Металопластике прешао у Барселону, са којом је и трећи пут покорио Европу 1991. године. Трофејни клуб јуче се дирљивим порукама опростио од сјајног средњег бека, који је са своја готово два метра био невјероватно покретљив и брз, а рукомет имао буквално у малом прсту.

Сахрана Златка Портнера биће сутра у његовим родним Хртковцима.

Каријера

Златко Портнер је рукометом почео да се бави у Слоги из Хртковаца, да би прије доласка у Металопластику наступао за Црвенку. Из Шапца је прешао у Барселону, а потом играо за француски Венисиек те швајцарске клубове Зофинген и Берн, гдје је завршио каријеру 2002. године. Двије титуле са Металопластиком, једна са Барселоном и круна првака свијета 1986. године те бронза са Олимпијских игара у Сеулу најважније су медаље које је освојио.

Фудбалер

Суботом против Борца или Барселоне, а недјељом у дресу фудбалског клуба из Хртковаца на теренима Војвођанске лиге. Захваљујући љубави према фудбалу, Портнер је врло ријетко, практично никада, имао слободан викенд. Док је са Шапчанима рушио рукометне силе по Европи, упоредно је тресао мреже фудбалских голмана широм Војводине.

- Знам да је био најбољи стријелац тадашње Војвођанске лиге, која је била озбиљно такмичење у бившој држави. Играо је одличан и баскет, ма све му је ишло од руке - присјећа се Мркоња.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана