Игор Мирковић: Три пута ме минути дијелили од Борца и иностранства

Дарко Пашагић
Игор Мирковић: Три пута ме минути дијелили од Борца и иностранства

БАЊАЛУКА - Капитен и тренер друголигаша Слободе из Мркоњић Града Игор Мирковић, који је при крају играчке каријере задовољан оним што је остварио на фудбалском терену. Свјестан је да је могао и далеко више, али каже да у појединим тренуцима није био ни миљеник среће.

Својевремено је добијао позив да заигра за младу репрезентацију БиХ, три пута је био на прагу доласка у бањалучки Борац, неколико пута је требао отићи у иностранство, али од свега тога ништа се није десило.

- Док су били тренери на Градски стадион су ме звали Зоран Смилески, Владо Јагодић и Бранислав Крунић, али се увијек нешто испријечило у посљедњем моменту. Неком нисам био по вољи и ту је био крај. Наравно да бих волио да сам заиграо у Борцу, али нисам оптерећен тиме. Сличне ствари су биле и када сам требао у иностранство. Било је понуда из Пољске, Чешке, Словачке, Израела, Ирана, али једноставно није ми било суђено - рекао је Мирковић, који већ има положену тренерску Б лиценцу и наставља са усавршавањем.

Врстан техничар од почетка каријере је красио мирноћом и сталоженошћу на терену, а у бројним клубовима гдје је играо увијек је био међу главним звијездама тима.

- Фудбал је за мене одувијек био дио свакодневице, једноставно стил живота, нешто без чега не бих могао. Формирао ме као здраву личност и на то сам изузетно поносан. Зато сам се трудио, гдје год сам играо да оставим добар утисак - рекао је Мирковић.

Све је почело у Власеници, гдје су његови родитељи избјегли из Сарајева у којем је рођен.

- Већ са 16 година сам дебитовао за први тим, а онда сам са родитељима отишао у Шведску, гдје сам играо за јуниоре АИК Стокхолма и Сундсвала. Нисмо се дуго задржали на сјеверу Европе и вратили смо се у Брчко, гдје сам одмах заиграо за Локомотиву, која је те сезоне једини пут играла међу прволигашима. Послије тога је услиједо долазак у Бањалуку и уговор са Слогом из Трна, која је тада била прволигаш - нагласио је Мирковић, који је у јуну прославио 35. рођендан.

У каријери је играо за четири премијерлигашка клуба Лакташе, Рудар Приједор, Радник и Козару. Са њима је наступио и прволигашкој конкуренцији, једно вријеме био члан Горажда, поново играо у трнској Слоги и сада се скрасио у Слободи.

- Ако морам да бирам сигурно да ми је најљепше било у Раднику, а ништа мање ни у Лакташима, гдје сам играо са врхунских фудбалерима - наставио је Мирковић, који је у каријери одиграо више од 500 званичних утакмица.

Упоредо са великим фудбалом Мирковић је постао препознатљив и по бројним наступима на турнирима у малом фудбалу. Био је члан некадашњег футсал премијерлигаша “Сократеса”, играо је у Првој хрватској лиги за Брод, а сада је у екипи Полицајца, једином клубу из Српске, који наступа у Премијер лиги БиХ у футсалу.

- Велики фудбал је увијек био приоритет, а са малим сам прекраћивао зимску паузу и то доста успјешно. Екипе за које сам наступао чак пет пута су биле побједници једног од највећих турнира на овим просторима, оног у “Борику”, гдје сам био проглашаван за најперспективнијег, али и најбољег играча. Једино нисам био најбољи стријелац. Било је награда и из Дервенте, Приједора, Козарске Дубице, Брода... Све у свему са оним што сам постигао играјући фудбал, велики и мали задовољан. Можда је могло и боље, али никада нисам тражио хљеба преко погаче - закључио је Мирковић.

Освојио и “коцку”

Недавно је Игор Мирковић заједно са Николом Зецом тријумфовао на турниру у “Коцки” (ножни тенис), који је одигран пред бањалучком Робном кућом “Боска”.

- Пријавили смо екипу под именом “Прике” и освојили прво мјесто. Вишак времена откако је почела корона често сам проводио на стадиону БСК-а са пријатељима и тамо смо на таретану играли ножни тенис. Вриједјело је тренирати, али је јасно да у “коцки” техника прије свега долази до изражаја - нагласио је Мирковић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана