Горан Граховац, тренер најбољих пливача из региона, за “Глас Српске”: У мојој глави све је могуће па и олимпијско злато

Уколико немате највише циљеве нећете ни стићи до врха. Ово је отприлике мото којим се води овај стручњак подвлачећи да је свим његовим адутима олимпијско злато свети грал. Свјестан је колико се ствари мора поклопити за такав успјех, али правилан рад и велика одрицања полазна су тачка овог пута.

- Када сам говорио да ће Лана Пудар освојити европско злато људи су се смијали. Ево сада говорим да идемо на олимпијско злато у Паризу. Говоре да сам још већи луђак, али ето... Пред нама је. Нико не може да тврди да ћемо успјети, али у мојој глави је све могуће. Трудим се да то пренесем на њих јер је то нешто што сваки шампион мора да има - рекао је Граховац.

ГЛАС: Како је бити тренер троје понајбољих пливача у региону - Лане Пудар, Ање Цревар и Јована Лекића?

ГРАХОВАЦ: Имам групу дјеце коју нико у региону нема. Срећан сам што радим иако је прилично напорно јер сви пливају различите дисциплине. Уз њих долазе и дјеца из других земаља, ту су пливачи из Хрватске, Србије... Ања је освојила европску медаљу, Лана је шампионка, а Јован је мало успорен на том путу - не својом кривицом.

ГЛАС: Колико је тешко све најбоље окупити у малој пливачкој средини каква је Бањалука?

ГРАХОВАЦ: Када сам почео да се озбиљно бавим тренерским послом мој циљ је био да људи долазе код нас, а не да ми идемо код њих. Имамо базен на располагању онолико колико нам треба, нисмо спријечени да одрадимо све циклусе и овом приликом бих захвалио људима који раде и који су нам отварали базен током мјесеци када нису примали плату. Људи не знају у ствари шта ми овдје радимо, тек када направимо резултат онда полако почињу да куцају на врата, али и тада су помало у невјерици.

ГЛАС: Да ли и ви дијелите судбину многих успјешних људи који су више цијењени у свијету, него у својој земљи?

ГРАХОВАЦ: Сигурно је да ме више цијене преко границе. Жељко Обрадовић је једном приликом рекао да те твоји озбиљно схвате тек када се докажеш у иностранству. Ја сам кренуо другачијим путем и све што сам направио направио сам одавде. Имам понуду да идем у Русију и друге земље да радим с њиховим пливачима јер прате мој рад и не могу да схвате како неко из средине која није пливачка има такве резултате. Није ствар цијењења, него је битно да људи разумију шта ми у ствари радимо.

Све изискује много времена, одвајања од породице, радног мјеста на Факултету за физичко васпитање и спорт гдје ћу од децембра, надам се, бити редован професор.

План је да пред Париз девет мјесеци будемо у карантину. Није то лако, жртва је огромна, али смо сами одабрали овај пут.

ГЛАС: Можете ли да живите од пливања?

ГРАХОВАЦ: Када бих отишао код оних који ме зову могао бих да живим. Овдје живим од факултета. Највише ме боли што не могу да добијем оно што ми према слову правилника припада, чак не могу да дођем ни до пријема с онима који воде наш спорт. Не бих желио да испаднем препотентан, али мало је наших људи који тренирају европске и свјетске шампионе. Мој клуб “22. април” годишње добија 15.000 КМ од града, а само карта за Лекића и мене за одлазак на Свјетско првенство у Аустралију кошта по 8.000 марака. Дан боравка тамо је 280 долара по особи, па када све прерачунамо потребно нам је око 40.000 марака.

ГЛАС: Како онда функционишете?

ГРАХОВАЦ: Не знам да ли ће Лекић уопште моћи да иде због финансија. Ланине трошкове покрива град Мостар, исто је и за Ању у Србији. Ми смо, ето, нажалост остали ускраћени за све, јер је подршка коју добијамо од града и ресорног министарства недовољна за било шта. Сви ме питају гдје је рачуница и свима одговарам исто - нема је.

Само сатисфакција. Да бих добио своје изгледа како је једини начин да прво освојиш медаљу и да будеш у некој странци! 

ГЛАС: Да ли Вам је онда дозвољено да размишљате у негативном правцу, да можда нећете испунити циљ?

ГРАХОВАЦ: То ми је забрањено (смијех). Једино ме то и држи у свему овоме. Надам се да ће неко да примијети па да каже: “У реду, дајте нам те рачуне, ипак, представљате град, Српску”. Нажалост, то се до данас није десило, а на крају останемо ускраћени и за обичан пријем. И даље вјерујем да ће се то промијенити, али признајем да полако губим наду.

ГЛАС: Много лијепих и ружних ствари вам се издешавало у минулих годину и по дана. Да ли вам је дража Лекићева ослобађајућа пресуда за допинг или Ланино европско злато?

ГРАХОВАЦ: Његова пресуда је дошла дан прије Ланиног злата које због свега тога нажалост нисам ни осјетио.

Био сам толико истрошен глупостима и неразумијевањем људи шта се у ствари десило. И сада ми милион информација пролази кроз мозак... На крају смо успјели да докажемо све што смо од почетка причали. Људи из Антидопинг агенције БиХ су учинили све да буде максимална казна. Чак су нас савјетовали да се не жалимо Суду за спортску арбитражу у Лозани... Одустајање није било опција упркос огромним трошковима, ишли смо даље јер сам био 120 одсто увјерен да нисмо криви. Све трошкове сам преузео на себе и ето, успјели смо.

ГЛАС: Какав је сада однос с канцеларијом Антидопинг агенције БиХ?

ГРАХОВАЦ: Нема га, не постоји! И тако ће остати. Ни извињење нисмо добили, али су они добили налог да плате судски процес који је коштао 21.000 евра. Добиће и тужбу... Писали смо Међународној антидопинг агенцији (WADA) да не желимо имати везе с њима јер су непрофесионални. Изашли су нам у сусрет, па сада они тестирају Лану. Чак су говорили и да нешто “мутим” са Ањом, па је у нашу заштиту стала Антидопинг агенција Србије. Драго ми је у једну руку што мисле да сам експерт. Апсурд је да им Лана пошаље допис да ли може да користи одређени лијек када је болесна, а не добије одговор. Питам се онда коме као врхунски спортисти можемо да се обратимо.

ГЛАС: Колико су сва дешавања оставила траг на Лекића?

ГРАХОВАЦ: Десило се што се десило, изгубио је све стипендије и сада када је ослобођен, ништа није добио назад. На Свјетском купу у Берлину, првом такмичењу послије годину био је одличан иако је рекао да није знао шта да ради када скочи у базен. Сјајна ствар је што смо сада на 50 одсто тренинга и што тек почињемо да радимо максимално до СП у децембру. Једини је пливач из БиХ са Б нормом, а одлично је што ће од идуће године каријеру наставити у САД на колеџу. Примјера ради, тамо су признали све његове резултате јер су људи схватили да супстанца хигенамин која је пронађена у његовом организму нема апсолутно никакав утицај на побољшавање перформанси.

Лана је “на води”

ГЛАС: Можете ли да процијените који су домети Лане Пудар?

ГРАХОВАЦ: Лана је феномен сама по себи. Она је то што јесте, чак не користи никакве витамине, буквално је “на води”. Временом ће јој потребна додатна суплементација како би одржала имуни систем због великих напора. Али то су све наши плусеви када се будемо спремали за Париз. О дометима не бих да причам, рекао сам да је циљ олимпијско злато.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.