Ђорђе Ћелић, капитен Рукометног клуба Борац м:тел: Из Борца могу да одем само у пензију

Синиша Котараш
Ђорђе Ћелић, капитен Рукометног клуба Борац м:тел: Из Борца могу да одем само у пензију

У протеклих десетак година дрес Рукометног клуба Борац м:тел носио је велики број играча, а једини који их је дочекао и испратио је Ђорђе Ћелић. Снажни пивот већ пету годину носи капитенску траку око руке и, како сам каже, из Борца може да оде само у пензију.

У интервјуу за “Глас Српске” нагласио је како ни сам није вјеровао да ће у рукомету остати баш толико дуго, али и да је на крају поносан на све што је остварио у црвено-плавом дресу.

- Да ми је неко, када сам почео да тренирам рукомет, рекао да ће то на крају овако да изгледа, тешко да бих могао у то да повјерујем. Тачније, нисам на почетку вјеровао ни да ћу у рукомету остати оволико дуго, а камоли направити нешто значајније. А, ето, направио сам солидну каријеру, можда сам могао и боље, али не жалим се. И када једног дана одлучим да је доста, имаћу чиме да се похвалим или, као што наш народ каже, имаћу шта да причам унуцима. Често ме питају за иностранство, али увијек кажем да из Борца могу да идем само у пензију.

ГЛАС: За посљедњих десет година кроз Борац је прошло много рукометаша, мање или више познатих, али се нису сви подједнако добро снашли?

ЋЕЛИЋ: Играти за Борац носи неки додатни притисак. Било је доста случајева да су неки играчи, који су у другим клубовима били одлични, у Борцу требали доста времена да се “нађу”. Да ли је то због самог имена, притиска са трибина или нечег трећег, не знам. И мени је на почетку било мало тешко, али се временом човјек навикне и већ дуго сам, што се каже, свој на свом. 

ГЛАС: Како се припремате за сезону, а како за утакмице?

ЋЕЛИЋ: Осим екипних припрема са остатком тима, увијек настојим и да се индивидуално припремам, тако да у првенство уђем максимално спреман за све изазове. Када је у питању припрема за утакмице, трудим се да откријем све добре и лоше стране играча који ће ми бити директни противници како бих се могао адекватно припремити. Посљедњих година, откако је тренер Мирко Микић, много више користимо и видео скаутинг ривала, што је сјајна ствар јер до најситнијих детаља се упознате са ривалом.

ГЛАС: Ова сезона кренула је сјајно, Борац је освојио 14. пехар побједника Купа Републике Српске, а баш толико трофеја укупно имате са матичним клубом?

ЋЕЛИЋ: Четврти пут се радујем освајању Купа Српске, а посебно сам поносан што сам два пута пехар дизао као капитен. Први сам освојио исте године када сам заиграо за први тим, у сезони 2011/12, када смо славили на завршном турниру у Требињу. Након тога сам у ризницу трофеја додао и пет титула шампиона БиХ, те пет купова БиХ и заиста немам разлога да не будем задовољан. За десет година 14 пехара је заиста бројка за понос.

ГЛАС: У финалу Купа РС сте декласирали Слогу у Добоју. Да ли сте очекивали овако лак и убједљив тријумф?

ЋЕЛИЋ: Свакако да нико од нас није очекивао овако лаку утакмицу и сви смо мислили да ће то бити много теже. Међутим, одлично смо отворили сусрет и касније је било много лакше. Са друге стране, Слога је направила доста грешака, што смо ми знали да искористимо и већ до полувремена стекнемо велику предност. Много теже је било против Локомотиве у полуфиналу, јер смо у тај меч ушли прилично лоше. У сваком случају, и Брчаци и Добојлије су квалитетне екипе и сигуран сам да ће у првенству играти значајне улоге.

ГЛАС: Наредног викенда на програму је финални турнир Купа БиХ, чији је Борац актуелни освајач. Можете ли се окитити још једним трофејом?

ЋЕЛИЋ: У полуфиналу нам је ривал тузланска Слобода, која се овог љета знатно појачала. Одиграли су у припремном периоду неколико добрих утакмица, али то ипак нису били званични сусрети и тек ћемо да видимо колико су успјели да се уиграју. Тешко је рећи да ли смо фаворити, али ми у сваки меч улазимо са жељом да побиједимо, па ће тако бити и сада. 

ГЛАС: Борац је овог љета увелико промијенио тим. Да ли сте слабији или јачи него прошле сезоне?

ЋЕЛИЋ: Имао сам на почетку неке дилеме, али након одрађених припрема и неколико одиграних утакмица мислим да нема неке велике разлике. Задржали смо отприлике прву поставу, али ми се чини да нам је сада можда нешто краћа клупа. Али, то су само неки први утисци, много јасније ће бити када почне првенство и борба за бодове.

ГЛАС: Борац је актуелни шампион БиХ, можете ли одбранити титулу?

ЋЕЛИЋ: Мислим да можемо, што је, уосталом, као и сваке године, наш циљ. Наравно, неће бити лако јер је сада доста изједначених екипа, да не говоримо о томе да ће сви жељети да нас сруше. Појачали су се Грачаница, Слобода, Извиђач, ту је и Вогошћа, биће интересантно, али сам сигуран да ћемо се на крају ми радовати.

ГЛАС: Какве су амбиције у оквиру ЕХФ Купа Европе?

ЋЕЛИЋ: Ове године је пандемија вируса корона све пореметила, па тако и ово такмичење. Крећемо од трећег кола, које је помјерено за мјесец дана, а још нисмо сазнали име ривала. Тешко је било шта обећавати, али ћемо настојати да остваримо што бољи резултат, бар као онај од прије двије године.

ГЛАС: Надате ли се игрању Регионалне СЕХА лиге?

ЋЕЛИЋ: Било би лијепо када би бањалучки љубитељи рукомета имали прилику да поново у “Борику” виде неке од најјачих европских клубова, да не говорим каква би то школа била за наше најмлађе првотимце. Наравно, у тај пројекат се не би смјело срљати тек тако, већ бисмо морали да лијепо заокружимо све сегменте.

ГЛАС: За десет година промијенили сте доста тренера, који су остали у најљепшем сјећању?

ЋЕЛИЋ: Дрес Борца обукао сам када је на клупи сједио Драган Марковић, који ме је, у ствари, и довео, и свакако да ми је он остао у најљепшем свјетлу. Поред њега, посебно ми се свидио рад са Игором Рађеновићем, као и сада са Мирком Микићем, са којим ме веже дугогодишње пријатељство. Били смо саиграчи и одлично се разумијемо и на терену и ван њега.

ГЛАС: Иако још не размишљате о крају каријере, шта планирате када једног дана ипак кажете доста?

ЋЕЛИЋ: Некима ће то изгледати чудно, али немам жељу да останем у рукомету као тренер или функционер. Увијек ћу бити ту да на било који начин помогнем Борцу, ако ништа са трибина. 

Загреб за памћење

ГЛАС: Одиграли сте за десет година много утакмица у дресу Борца, које су вам остале у сјећању?

ЋЕЛИЋ: Било их је доста, али се неке ипак издвајају. Памтим нашу сјајну игру и побједу против Вардара у СЕХА лиги (37:29), па онда против Татрана када је Стефан Јанковић постигао погодак у посљедњој секунди, као и тријумф од девет голова разлике против Арагона (31:22). Свакако, једна од најдражих утакмица је она против Загреба која је одигран у препуном “Борику”. Изгубили смо са 24:29, али смо све до самог финиша имали резултатски прикључак против екипе у којој су тада играли неки од најбољих свјетских рукометаша предвођених Иваном Балићем. Пружили смо сјајан отпор и били награђени огромним аплаузом са трибина. Имали смо и на међународној сцени добрих мечева, посебно против норвешког Хаслума, којег смо савладали и у гостима и код куће.

Црвени картони

ГЛАС: Кажу да сте играч који се не боји дуела, али сте упркос томе ријетко добијали црвене картоне?

ЋЕЛИЋ: Не бјежим од јаке, мушке игре, али нисам груб. Наравно, као посљедица такве игре било је доста искључења на два минута, а једине црвене картоне зарадио сам у мини-лиги за првака у сезони 2016/17. Једноставно, заредале су се три утакмице у којима сам већ у првом полувремену морао у свлачионицу, али се то, срећом, није одразило на нашу игру и коначан расплет јер смо те године освојили шампионску титулу.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана