Да ли су спортисти прећутно постали модерни робови: Сви причају о здрављу, а свјесно раде против њега

Милан Зубовић
Да ли су спортисти прећутно постали модерни робови: Сви причају о здрављу, а свјесно раде против њега

БАЊАЛУКА - Када је пред почетак Свјетског првенства 2002. љекар француске репрезентације рекао да никада у животу није видио уморније и потрошеније фудбалере на почетку припрема за Мундијал, нико није ни помислио да ће наредних година највећу битку играчи водити са невидљивим противником - временом потребним за одмор.

Тај догађај остао је интерна ствар "триколора" и није имао велик медијски одјек, јер ни специјализованих медија није било у мјери као данас, а да не причамо о друштвеним мрежама. Међутим, постепено је све учесталије почело да се говори о преморености спортиста, односно њиховој физичкој и психолошкој потрошености током све дужих сезона.

Тај период с правом се може назвати почетком ере модерних гладијатора. Улагањем велике количине новчаних средстава спорт је доживио невјероватну трансформацију. Саме утакмице постале су много више од витешког такмичења, а поједини спортови и такмичења све више личе на шоу-тајм. Публика је жељна спектакла сваке вечери, односно да своје љубимце види у најбољем свјетлу, јер су за то платили улазницу, док при томе највише испаштају актери, односно спортисти. Иако је већина њих баснословно плаћена, тешко им је увијек давати максимум због психофизичког оптерећења.

Велики број утакмица у рукама и ногама немају само они из најквалитетнијих европских лига, већ их има и у комшилуку. Један примјер је Игокеа, која је прошле сезоне одиграла 28 утакмица у АБА лиги, 14 у ФИБА Лиги шампиона, десет у Лиги за првака БиХ, двије у Купу БиХ и двије у Купу Републике Српске.

- Одиграли смо 61 утакмицу, што је заиста превише. Томе треба додати тестирања пред сваки меч, путовања која се мјере у десетинама хиљада километара и све забране због пандемије. Само ми знамо колико је тешко било издржати све. Играчи су потрошени до краја. Дарко Талић је обавио све тренинге и одиграо све утакмице, док сам Марка Јошила ослободио обавеза на само једном мечу. Замислите само шта би било да смо морали играти и Лигу БиХ од самог почетка, као су појединци хтјели да нам наметну. Сви причају о здрављу играча, а свјесно раде против тога - погодио је у центар тренер Игокее Драган Бајић.

И управо тако кровне европске и свјетске федерације као јефтини политички памфлет користе флоскулу да је здравље на првом мјесту, а из године у годину оснивају нова такмичења или их шире те продужавају сезоне.

Александровчани су у полуфиналу АБА лиге изгубили од Црвене звезде, која је сезону завршила са 77 утакмица, у периоду од 1. октобра до 13. јуна. Неки момци су одмах сутрадан спаковали кофере и отишли на одмор, а Огњен Добрић и Дејан Давидовац, као и Игокеин Далибор Илић, увелико се са репрезентацијом Србије припремају за олимпијске квалификације. Енормно велики број мечева оставља тешке посљедице на тијелу спортиста па пуне руке посла током цијеле године имају љекари и физиотерапеути. С правом се каже да се врхунски спортисти више друже са медицинским радницима него са члановима својих породица.

- Током посљедњих година број утакмица је драстично повећан, самим тим и напор код свих спортиста, што је неприхватљиво за младе људе. То је много изражено у кошарци, гдје наши играчи немају услове за тренинг, као рецимо у НБА лиги. Тамо тренирају свега 60 минута дневно, док се код нас више тренира, а мање придаје значај опоравку. Управно због тога јавља се велики замор мишића па је организму потребно од 36 до 48 сати да би се регенерисао. Ако се организам не опорави, дешавају се повреде па тако на крају сезоне имате много упала Ахилових тетива, примицача, мишића наткољенице или скакачких кољена, које је много теже лијечити него нека нагњечења - изјавио је специјалиста ортопедске хирургије Александар Јаковљевић.

У условима дугачких путовања и честих утакмица са мало тренинга тешко је одржати форму спортиста на највишем нивоу. При томе треба имати на уму да богатији европски клубови на располагању имају чартер летове, за разлику од екипа са ових простора, које путују редовним линијама, док о физиотерапеутима, хладним купкама или хипербаричним коморама могу само да маштају.

- Сви најбољи клубови одавно играју у ритму сриједа-субота, тако да нема много или уопште нема времена за опоравак. Играчи доста времена проводе у путовању, што нама кондиционим тренерима оставља мало времена за дјеловање. При томе нису сви играчи исти, за свакога је потребно прилагодити план рада. Зато кондициони тренер мора да има одличну комуникацију са главним тренером. Напор који се јавља оставља велике посљедице па неријетко стижу повреде и поред свих мјера предострожности које кондициони тренери предузимају. Једноставно нема помоћи када дође до замора материјала - подвлачи кондициони тренер РК Ненад Рађевић те додаје да су адекватна исхрана и одмор најбитнији за опоравак.

Нехумано све преко 50 мечева

Из дугогодишњег искуства зна се да једна утакмица седмично не представља велики напор, а све преко двије у том размаку прелази границе и постаје нехумано.

- Могуће је бројним параметрима одредити колико је организам исцрпљен и један од њих је мјерење ензима креатин киназе. Уколико је резултат висок, онда имамо велики проблем па на основу њега планирамо колико је времена потребно за опоравак. Оптималан број утакмица током сезоне је 40, а максималан 50. Све преко тога је пренапорно. У клубовима са наших простора повреде долазе због великог броја утакмица, малих ростера, као и непостојања адекватних медицинских служби. Тешко је очекивати да руководиоци клубова послушају ријеч струке, јер оне који нешто кажу о томе обично отјерају. У принципу струковни савези би требало да то ријеше - нагласио је Јаковљевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана