Борис Благојевић, кошаркаш и бициклиста: Најежим се кад видим празна игралишта

Члан чувене генерације кошаркаша Борац Нектара која је доминирала у БиХ, са успјехом играла АБА лигу и европска такмичења, остао је активан по завршетку професионалне каријере. Ни у годинама паузе да регенерише тијело и главу није се у потпуности одмарао, а онда је почео да тражи нове сфере интересовања. Теретана, базен и одлазак на баскет били су саставни дио почетка “пензије”. Опробао се и у куглању, играо поред најбољих куглаша БиХ, али, како каже, није му се баш допало чувено треће полувријеме мајстора који обарају чуњеве... Онда је открио бициклизам. У почетку је са руксаком на леђима бицикл користио да би обављао дневне обавезе, затим почео да упознаје ширу околину Бањалуке. Усађени спортски дух и челична воља нису му дали мира па му се овај спорт из дана у дан увлачио дубље под кожу. Толико да је у својој категорији постао шампион Републике Српске, а међу најбољим је и много шире. Међутим, медаље су нешто што му је значило прије двадесетак година, а данас је у фокусу нешто потпуно друго.

- Чиста глава и дружење са људима здравог ума је нешто непроцјењиво. Спорт социјализује, упознајеш људе различитих профила и интересовања, постајеш богатији. Спортисти су глобално људи здравог духа, током тренинга и послије нема приче о проблемима, сви их имамо и носимо са собом. Наравно, непотребно је наглашавати колико је здрава било каква физичка активност, како за нас који смо при крају пете деценије, тако и за све, почевши од најмлађих. Бавећи се конкретно брдским и друмским бициклизмом упознајемо природу у њеном најљепшем издању. Нисам имао појма какво богатство имамо, јер аутомобилом наравно не можете да откријете ни дјелић онога што је најљепше. Бициклом можете да прођете тамо куда и људска нога ријетко крочи. Невјероватни видиковци, пејзажи, чистоћа. Право богатство - рекао је Благојевић.

Кошарка и бициклизам баш и немају доста додирних тачака. Игра под обручима је тимски спорт, а педалирање у доброј мјери тестирање сопствених граница. Има и у бициклизму тимске тактике на великим тркама, па чак и на боље организованим аматерским које вози наш саговорник, са једним битним детаљем.

- Када дођете испод брда, а немате снаге, нема тог колеге и тактике која може да вам помогне. Кошарка је нешто за шта сам живио и од чега сам живио, не бих никада мијењао ни секунд тог времена, а ово сада је нешто што ме је освојило. Већ четири године сам у пуном тренингу, наравно прилагођеном годинама и могућностима, а још не знам ни дјелић онога што бих волио да знам. Трудим се да откријем што више тајни, уз помоћ момака који возе за БСК, мој Самит или појединаца попут Ивана Стевића. Упоредно тренирам пливање и трчање и могу рећи да сам на неком напредном нивоу, опет кажем прилагођеном мом добу.. Желим да се окушам у тријатлону и Еверестингу. То је изазов у којем морате да савладате 8.848 успона у 24 сата, освајајући одређену дионицу довољно пута да се попнете на највиши врх свијета. За сада сам запазио три брда па ћу ускоро одредити мјесто на којем ћу покушати да савладам овај тежак задатак - испричао је Благојевић.

За све задатке које је себи поставио неминовно је да тренира свакодневно и врло озбиљно. Зато је тренутно у Котору на тријатлон кампу, на којем ће проћи озбиљан дрил, а прије и послије тога је себи организовао дане тако да све стигне, а да са друге стране, нико не испашта.

- Често у шест ујутро одем на пливање, послије тога сам посвећен послу, а онда у зависности од обавеза, послије подне два сата проведем возећи бицикл. Понекад имам и три тренинга дневно, као што је случај у Котору, али је то оно што ме испуњава. Једва чекам сваки нови дан. Сви се чуде и питају откуд ми воља, а ја онда њих “боцнем” контрапитањем откуд им воља да сједе четири, пет сати или цијели дан испред рачунара или са телефоном у рукама - нагласио је Благојевић.

Уколико његова прича инспирише бар једно дијете биће пресрећан. Доста је тога до родитеља који морају дјеци да усаде здраве навике.

- Морамо да се носимо с тим да утичемо на клинце. Не мора то бити бициклизам, нека је карате, трејл, стони тенис, шта год. Трудим се да скренем поглед са празних игралишта. Језа ме прође када видим више клинце који сједе поред терена, пуше и пију, него оних који су на терену. Нема више ни доброг баскета у граду, а бојим се ни шире. Свако ко се бави спортом мора да шири ту мисију, ако ја повучем једног, а он још једног то је огроман успјех - порука је овог неуморног човјека.

Мало кроз шалу, а више озбиљан изговара и крилатицу коју је одавно усвојио.

- Одмараћу се када умрем. Дневни распоред ми је натрпан, али док имам снаге и воље, а хвала Богу имам, то ће трајати тако. Када видим да их не буде окачићу све спортске справе о клин - закључио је Благојевић.

Кошарка или бициклизам

Иако се у кошарци остварио и како каже живио за њу и од ње, признаје да сада више гледа бициклизам.

- Мислим да бих без претјеривања могао да набројим 100 најбољих на УЦИ листи, кажем основне карактеристике и тимове за које наступају. Када је у питању кошарка, волим да чујем шта су урадили Партизан, Звезда и Борац - рекао је Благојевић.

И мотори опсесија

Захваљујући још једној љубави - оној према нешто бржим двоточкашима, моторима, имао је прилику да учествује у организацији посљедње двије бициклистичке трке “Београд - Бањалука”. Мотористи су врло битна карика у ланцу да би караван без проблема стигао до циља, а ова функција Благојевићу је уједно омогућила да “из првог реда” прати неке од најбољих бициклиста свијета.

- Трудио сам се наравно да моје колеге и ја испунимо примарни задатак, јер је безбједност учесника на првом мјесту. Успио сам наравно да посматрам бициклисте, видио како екипе функционишу, који пренос момци користе... Није било срећнијег човјека од мене када ме је позвао директор Владимир Куваља и питао да се укључим у организацију на овај начин - нагласио је Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.