Близанци пишу кошаркашку причу у мјесту на обалама Ракитнице
РОГАТИЦА - Не рачунајући период посљедњег рата, кошарка у Рогатици има традицију дужу од 65 година. Кроз разне селекције Аматера, како је клуб назван уз рођење јула давне 1952, а касније преименован у Рогатицу, прошле су многе генерације кошаркаша.
Мало мјесто, одлазак младих након завршене средње школе и материјална оскудица локалне заједнице учинили су да Рогатица није израсла у већи кошаркашки центар, али је зато из ње потекао знатан број кошаркаша који су значили нешто у овом спорту на нивоу Републике Српске, БиХ и шире. Међу њима је Горан Радоњић који је са свега 25 година догурао до најмлађег и најбољег кошаркашког судије ФИБА. Садашње стање у овом спорту одраз је дешавања у мањим срединама и КК Рогатица “хода од прве до друге” лиге Републике Српске у којој су заузели прво мјесто и играће мини-лигу. Перјанице клуба, браћа близанци Немања и Стефан Окиљевић (26), обећавају да ће ући у виши ранг.
- Наш почетак био је спонтан. Ишли смо од спорта до спорта, да бисмо се врло брзо зауставили у кошарци не слутећи да ће нам она бити љубав живота. Посветили смо јој цијело своје слободно вријеме. С њом смо расли, па сам “изгурао” до 201, а брат до 196 центиметара - прича пет минута старији Немања који игра на позицији крилног центра, док је Стефан бек.
Кошарком су почели да се баве као основци са непуних десет година, а у врло кратком периоду Немања је прерастао Стефана за пет центиметара, док признају да су подједнаки по кошаркашком знању.
- Кад играмо у истој екипи, добро се разумијемо и допуњавамо, али кад смо у различитим екипама, онда смо љути противници и тада нисмо браћа, а тога је било доста. Све чинимо да моја екипа побиједи јер смо, чини се, рођени да будемо побједници - причају Окиљевићи.
Током каријере највише су играли у матичном клубу, а бранили су боје општине на другим такмичењима међу којима су најзначајније међуопштинске омладинске спортске игре (МОСИ) као највеће аматерске спортске манифестације на тромеђи општина, а сада држава, БиХ, Србије и Црне Горе, одакле су обавезно доносили неку од медаља. Посебно драге су им игре 2016. када су на Сокоцу освојили златну медаљу побиједивши домаћина Соколац Немањиним кошем у посљедњим секундама игре. Уживају играјући баскет 3Х3 те су побјеђивали на турнирима у Палама, Фочи, Требињу, Сокоцу, Невесињу, Љубушком, Рогатици...
Везани за Српску
И док је Стефан, уз једну вишегодишњу тешку повреду, играо у матичном клубу, Немања је једно вријеме био члан Грађанског из Бијељине у Лиги БиХ, Варде ХЕ, Гласинца, а у иностранство није отишао јер се нису поклопиле коцкице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
