Тренер Вељко Пауновић за “Глас Српске”: Не копирам никога, а учим од сваког

- Сви ме питају, што је и разумљиво, какви су нам задаци и амбиције ове сезоне. И свима кажем исто. Мојим играчима забрањено је да гледају на табелу, морамо да се концентришемо на сваки идући меч јер је добро познато колико је ово тешко такмичење. Фокус мора да буде на сто одсто како бисмо напредовали из дана у дан, а имамо много простора за то - рекао је Пауновић.

ГЛАС: Помало изненада средином љета одјекнула је вијест да сједате на клупу “краљева” из Беркшира. Како је дошло до сарадње и какви су утисци послије неколико мјесеци рада у Енглеској?

ПАУНОВИЋ: Успоставили смо контакт и већ на првом састанку све договорили. Свидела им се моја визија, а мени процес који смо започели и одмах кренули на посао. Мислим да су се изненадили и фудбалери, јер није баш чест случај да се деси промена тренера када почну припреме. Али одговорили су јако добро на моје идеје и мој приступ. То ме није изненадило, јер знам како треба приступити посебно младим играчима. Успели смо за кратко време да створимо победнички менталитет, што је потврда да је све легло на своје место.

ГЛАС: У прилог томе иде и седам стартних побједа уз реми. Услиједила су три пораза у низу, а сада вам слиједи девет утакмица у наредних пет седмица. Можете ли поново да почнете побједничку серију?

ПАУНОВИЋ: ФИФА пауза је стигла у прави час. Ови порази су плод умора и неискуства, али и повреда, јер смо остали без шест стандардних првотимаца. Настојали смо пре свега да опоравимо тела наши момака, потрудио сам се и да их психолошки реанимирамо. Убеђен сам да ћемо поново бити чврсти и јаки у изузетно тешком, али лепом изазову.

ГЛАС: Имате врло младу и талентовану екипу, а сами сте више пута поменули, на крају крајева и доказали, да волите рад са младима?

ПАУНОВИЋ: Просек година играча који почињу утакмице је око 22. Волим када је тако, али за овај ниво фудбала мора да постоји добар микс. Волим то да упоредим са појасевима у каратеу. Једнако нам требају играчи са црним, плавим и зеленим појасевима. Та структура тима је јако битна да, млади играчи су мој избор, али морају да имају некога ко ће да стане испред њих и повуче их.

ГЛАС:  Пут новој генерацији српских тренера у Енглеској утабао је Славиша Јокановић. Сада је поред вас у Чемпионшипу и Владимир Ивић који са успјехом води Вотфорд. Да ли сте се чули с њима и колико размјењујете искуства?

ПАУНОВИЋ: Са Јоканом сам се чуо одмах када сам дошао. Причао ми је о свом искуству, био изузетно отворен и захвалан сам му на томе. Видео сам се са Владом на нашем мечу, мало смо попричали и то је то.

ГЛАС: Током играчке каријере били сте цимер Дијегу Симеонеу који је и тада сваки тренинг записивао у свеску. Да ли је можда и то имало утицај да кренете овим путем?

ПАУНОВИЋ: Имао сам срећу да кроз играчку каријеру учим од великих имена, било да су играчи или тренери. Чоло је сигурно један од њих, али пресудан у мом тренерском опусу је моја каријера. Највише сам учио на својим грешкама и стварима које сам урадио добро. На ову професију гледам холистички, карактер који човек поседује и године искуства не могу да се не одразе на тренерску филозофију. Фудбал је део мене већ четири деценије и немогуће је да неког копирам. Не копирам никога, а при томе учим од свакога.

ГЛАС: Не можемо, а да се не дотакнемо репрезентације, иако сте послије пораза од Шкотске подржали селектора и момке. Можете ли овако са стране да детектујете главни проблем посртања посљедњих година?

ПАУНОВИЋ: Нажалост не могу, интегритет посла је јако битан, у овом тренутку сам тренер Рединга, а као неко ко је радио у репрезентацији и пре свега као Србин, увек сам на страни селектора и играча. Увек им дајем подршку и тако ће бити и убудуће.

ГЛАС: Кад год се селекторима Србије тресе столица Ваше име се помиње као потенцијални насљедник. Да ли је икада неко ступио у контакт са Вама  и постоји ли шанса да у ближој будућности будете селектор.

ПАУНОВИЋ: Стварно никада нисам био у контакту са људима из ФС Србије, а о будућности не могу да причам. Живим у садашњости која је врло лепа, максимално сам посвећен овом пројекту, имам изванредне услове, поштован сам и осећам да могу направити добре ствари.

ГЛАС: Потајно смо се надали да ће ваши “Новозеланђани” донијети менталитет побједника у национални тим, али то се­ није десило. Зашто?

ПАУНОВИЋ: Ни то не знам (смијех). Оно што сигурно знам да момци и даље имају тај менталитет, он не може да буде изгубљен. Само га треба извући на површину.

Енглези цијене локал

ГЛАС: С обзиром да навијачи још не могу на трибине у којој мјери можете да осјетите енергију навијача? 

ПАУНОВИЋ: У Енглеској су људи локални и привржени клубовима из својих мјеста, ма колика да су и на каквом су нивоу. То се осети на сваком кораку без обзира што нема навијача на трибинама. Ипак мислим да ћу прави утисак стећи тек када се то промени, јер сам још као играч маштао да заиграм у колевци фудбала. То нажалост нисам испунио па сада уживам у сваком дану. Посебно ће бити лепо када се навијачи коначно врате.

Катаи није лијен

ГЛАС: Током боравка у Чикагу имали сте прилику да сарађујете са Александром Катаијем којег бије глас да баш не воли много да тренира и да због тога није испунио пун потенцијал. Кава су Ваша искуства с њим?

ПАУНОВИЋ: Феноменална. Он има невероватан таленат, сјајно игра један на један, јак шут, виц у игри.... Он је играч којем је потребна пауза у току утакмице, па то онда неко схвати другачије. Велики је професионалац, сада је на врхунцу каријере и драго ми је што му добро иде у Звезди.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.