Сјећања Радослава - Раде Савића, некадашњег предсједника КСЈ, о првој титули шампиона свијета (5): “Тиволи” о кошарци пјевао

Милан Зубовић
Сјећања Радослава - Раде Савића, некадашњег предсједника КСЈ, о првој титули шампиона свијета (5): “Тиволи” о кошарци пјевао

БАЊАЛУКА - Као домаћини Свјетског првенства кошаркаши Југославије нису играли групну фазу, већ су такмичење започели у финалној рунди, гдје су прошли Бразил, СССР, САД, Италија, Чехословачка и Уругвај.

Групна фаза играна је у Сарајеву, Сплиту и Карловцу, мечеви за пласман од осмог до 13. мјеста у Скопљу, а финални дио у љубљанском “Тиволију” који је отворен пет година раније.

- Ту се већ окупио цијели кошаркашки свијет. Један дио да учествује, други да види и прикупља искуство, а трећи да ужива и радује се. Са Рашом, Небојшом и Бором сам попио прву кафу, али у тишини. Знао сам их добро. Кад се Раша намршти и мимо своје воље стишће усне, пали цигарету једну за другом и поручује кафу за кафом, знај да је у великој бризи. Профа не пада у очајање, али је узнемирен због одговорности. Он је већ дуго први човјек југословенске кошарке, а овдје је једини који је стално са стручним штабом и момцима. Бора покушава да задржи осмијех на седам језика, али истовремено се на изразу лица и у очима појави као неки знак питања. А Небојша? Па, њему је у питању сан. Цијели живот је живио за ове дане. Вјерује он у све што су и он и други урадили, а то треба и докучити - рекао је Савић.

Признао је да је и њега обузео немир од ишчекивања да такмичење коначно крене, а још један Бањалучанин покушао је да “разбије страх”.

- У том тренутку придружио ми се и мој Прле (Милан Тошић). Док је Аци брада већ играла, а врат се непримјетно помјерао с једне на другу страну, Прле нас је храбрио: “Не брините. Показаћемо ми шта знамо и шта можемо. Ранко има паклени план у који не сумњам. А тек момци? Мало су нервозни, али су као запете пушке. Видјеће се шта је Љубљана” - додао је Савић.

Највећи град Словеније био је спреман да буде врхунски домаћин.

- Љубљана? Па и раније сам је доживљавао као лијеп и миран град, људе у покрету, радине и дисциплиноване, прагматичне и практичне, суздржане и, ако хоћете, помало хладне. А сад? Сад је већ први утисак био да све, ама баш све очекује да се “плави” нађу на побједничком постољу. Врвјело је као у кошници. Плакати, пропагандни материјали, украшени излози, слике наших репрезентативаца, сувенири и званични симболи као да су говорили да је град само и зарад кошарке створен. Мом пријатељу из студентских дана Јанезу Чемажару рекао сам како ми и Љубљаница, па онда градска тврђава, свака улица, сви људи па чак и дворана “Тиволи” само о кошарци пјесму пјевају. Шарени свијет са свих континената дошао да то чудо види и доживи - нагласио је Савић.

Додатно оптерећење донијела је посјета доживотног предсједника Југославије Јосипа Броза.

- Непосредно пред отварање и прву утакмицу обавијештени смо да ће и друг Тито те вечери бити међу нама. Сви смо били усхићени том најавом, али и узнемирени. Није шала. Тито не долази често на такве манифестације и мора да га је посебна жеља повукла да се нађе међу кошаркашима. Кад се појавио са супругом Јованком и само неколико најближих сарадника, дворана је буквално експлодирала. Клицало се и Титу и Југославији, наравно, и кошаркашима. Хоћемо побједу! Нама организаторима то је била и част и признање, али нас је истовремено обузимао и страх. И баш на тој првој утакмици против Италије није кренуло по добру. Некако смо се мучили и цијела утакмица није била у најбољем издању наших момака. Посртали су и резултат се некако вукао и тек у завршници се помјерио на нашу страну. Стручњаци би рекли - срећа. Понеко би то приписао у заслуге и Ћосићу коме је на тој утакмици све полазило за руком - истакао је Савић.

Како је прослављена прва титула шампиона свијета читајте идућег викенда у “Гласу Српске”, када је на реду посљедњи, шести наставак приче.

Титова интервенција

Постоји анегдота о наводном Титовом разговору са Станетом Доланцом.

- Причало се да се Тито срдио због стања на терену. У једном тренутку наводно се обратио Доланцу: “Богаму, Стане, иди доље па види шта се то догађа”. На то му је Доланц узвратио: “Друже Тито, ја доље не смијем и не могу. На терену други командују”. Тито му је у познатом маниру узвратио: “Какав си ти командант кад на ватреној линији други уредују”. Не знам да ли се све тако и збило. Ни тада, а ни касније нисам од Станета добио недвосмислен одговор. На таква питања само се шеретски смијешио. Већ на сљедећим утакмицама са Чехословачком, Бразилом и Уругвајем била је друга пјесма јер су “плави” ушли у свој ритам - нагласио је Савић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана