Сјећања Николе Пилића на “Велики бојкот Вимблдона 1973.”: Данас сви гледају само себе

Дејан Марић
Сјећања Николе Пилића на “Велики бојкот Вимблдона 1973.”: Данас сви гледају само себе

Године 1973. чак 81 тенисер је бојкотовао Вимблдон због забране наступа Николи Пилићу. Данас, готово пола вијека касније, нико се није се одлучио на бојкот Аустралијен опена због голготе коју је у Мелбурну преживио Пилићев ученик Новак Ђоковић. Намеће се зато питање шта се то промијенило у “бијелом спорту” у посљедњих 49 година? Најкраћи одговор је: све.

Пилић је био у центру пажње 1973. пошто га је Тениски савез Југославије суспендовао на девет мјесеци. Разлог за драконску казну било је наводно одбијање играња за репрезентацију у Дејвис купу против Новог Зеланда.

Случајно или не, термин тог дуела се поклопио са термином мастерса у Монтреалу на којем је Ники одлучио да наступи. А када су из Загреба стигле лоше вијести да су “плави” изгубили, савез је суспендовао Пилића у чему је добио подршку и Свјетске тениске федерације.

И опет, случајно или не, југословенски “број један” се у том периоду борио против тог истог ИТФ-а. Заједно са “саиграчима” из АТП-а покренуо је борбу за боље услове и права тенисера. Када су запријетили бојкотом, ИТФ је смањио Пилићеву казну на један мјесец. Ни у том случају Ники не би могао наступити у Лондону због чега је пријетња и остварена.

Чак 81 тенисер стао је уз раме са Пилићем, међу њима је било 13 од 16 носилаца. Тек ријетки су одбили послушност. Неки јер су у томе видјели шансу да оду до краја, а неки јер су добили наређење својих влада да морају играти солидаришући се са социјалистичком Југославијом. Тај догађај и данас се памти као “Велики бојкот Вимблдона 1973”.

Било како било, Вимблдон 1973. означио је почетак нове ере у којој су се тенисери изборили за куд и камо боље услове. Нажалост, 2022. године тенисери су пропустили велику прилику да врате контролу у своје руке и пошаљу јасну поруку да данашњи АТП не ради у интересима већине, већ само малог броја такмичара који имају неограничене привилегије.

Чињеница да је први рекет планете третиран као криминалац, “утамничен” са имигрантима, у смјештају недостојном човјека, без редовних оброка, није била довољна тениским звијездама да дигну глас, да кажу доста је, да не могу тако поступати са човјеком који је у Аустралију дошао јер је добио медицинско изузеће и визу.

Тек ријетки су рекли да то баш и није у реду, док други нису имали храбрости да иступе. Неки можда нису ни смјели, а неки нису ни хтјели. Податак да је највећи Ђоковићев “адвокат” био Ник Кирјос, темпераментни Аустралијанац који до сада баш и није држао Србинову страну, најбоље осликава тренутни тениски поредак. Њега је за “Глас Српске” врло прецизно сецирао Пилић:

- Немогуће је правити паралеле између времена када се догодио наш бојкот са тренутним стањем. Моћ новца сада је прејака. У игри су милиони евра и хиљаде бодова. Свако има своје менаџере. Тенисери су сваки у свом углу, гледају једино себе - изјавио је Пилић са наш лист.

Тениски лисац, који је створио плејаду асова, присјећајући се догађаја од прије скоро пола вијека утврдио је да је у његово вријеме постојао заједнички интерес међу тенисерима.

- Око мене је било још седам људи са којим сам основао АТП. То смо урадили јер смо третирани јако лоше, у сваком смислу. Добијали смо само 50 фунти да играмо, нисмо имали гдје ни да тренирамо. Из ИТФ-а су били некоректни. Мислили су да могу правити турнире без бриге о онима који праве сам производ, тенисере. Нисмо одустали од борбе и жеље да добијемо организацију која може промијенити ствари у корист играча. Морали смо нешто да урадимо и успјели смо. Прва побједа је била та што смо добили вријеме за загријавање и условне свлачионице - прича Пилић.

Он је свјестан да се политика данас дубоко умијешала у спорт, што баш и није био случај у његово вријеме.

- У тенису је тада било пуно мање таквог уплитања. О политици у тенису у моје вријеме можемо говорити само у случајевима Јана Кодеша и Илије Настасеа, којима је њихов државни врх наредио да морају да играју из солидарности према Југославији, која је као и Чехословачка и Румунија била социјалистичка земља - присјећа се Пилић.

Популарни Ники је додао да случајеви избацивања Новака Ђоковића са УС опена и Аустралијен опена недвосмислено доказују политички утицај у тенису, додајући да велику улогу у причи има и западњачка пропаганда:

- Владе контролишу медије и они не могу да иду против њих. Нема везе што је Новак у девет наврата освајао Мелбурн. Имам више од 80 година и врло добро познајем западни свијет. Живио сам тамо. И ја сам био погођен и те како - јасан је прослављени стручњак.

За крај, Пилић је изразио огорчење “игрицом” коју су његовом некадашњем ученику приредили у Мелбурну.

- Намјестили су му све. Позвали су га да дође, а кад је слетио настао је хаос. Срамотно је шта су Аустралијанци направили Новаку. Кад политика дубоко уђе у спорт, настаје хаос. Премијер Скот Морисон преко Ђоковићевих леђа је покушао да поправи свој рејтинг. Нисам баш сигуран да му је то успјело јер је Новак постао икона антиваксера - нагласио је Пилић, уз констатацију да је Нолетова и борба ПТПА асоцијације против тениског естаблишмента племенита, али да против новца и моћи баш и немају велике шансе.

Бојим се за Новака

Никола Пилић је признао да се боји онога што чека његовог некадашњег ученика. Познат је став Новака Ђоковића о вакцини против вируса корона, а с обзиром на његов карактер, шансе да се предомисли су минималне. То значи да ће у сезони пред нама моћи да наступи тек на неким мањим турнирима, пошто су владе многих држава најавиле да ће, као и Аустралија, дозволити наступ само вакцинисаним спортистима.

- Не знам како се Новак тренутно осјећа, а нисам сигуран ни да би се у поменутим процедурама ускоро могла десити позитивна промјена по њега. То би значило да вјероватно неће моћи да игра на Ролан Гаросу, Вимблдону и УС опену. То су за њега јако битни турнири. Не бих желио да изгуби читаву годину - оцијенио је Пилић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана