Преминуо Бора Станковић: Одлазак човјека који је промјенио свјетску кошарку

Ако за неког можемо рећи да је човјек - кошарка, онда је то сигурно Борислав Станковић, легендарни српски кошаркашки тренер и функционер ФИБА у времену када је кошарка у Европи доживила највећу експанзију.

Иако је у кошарци био све, и она је њему била све, његов први спортски избор били су тенис и стони тенис. У окупираном Београду он постаје првак Србије у стоном тенису 1943. године.

Исти успјех понавља три године касније. Са ослобођењем, Бора се опредељује за кошарку. У то време рата лоптице за стони тенис су биле јако скупе и ријетке за набавити, па се цјелокупно друштво, а тако и Станковић, опредјелило за кошарку.

Основао је КК Црвена звезда, био капитен и тренер, а дао је и први кош у историји Свјетских првенстава.

Он је један од људи који је присуствовао оснивачкој седници СД Црвена звезда 1945. и са њеном кошаркашком секцијом освајао три титуле првака.

То је било време зачетака овог спорта у Југославији, баскет се играо на бетонским спољним теренима.

Послије три године у Звезди постаје тренер КК Железничар и уводи га у прву лигу.

За репрезентацију Југославије играо је неколико година, био у екипи која је на првенству свијета у Буенос Ајресу 1950. године освојила шесто место.

Послије Црвене звезде играо је још неколико сезона у КК Партизан, негдје до завршетка студија ветерине.

Упоредо са послом ветеринара био је и тренер ОКК Београда од кога је направио моћну кошаркашку династију посљератних година.

Од 1953. до 1966. године он је са својим сарадницима направио буквално нови клуб који је тих година могао да парира надмоћној Олимпији из Љубљане.

ОКК Београд (београдски „клонфери”), предвођен херојским стрелцем Радивојем Кораћем Жућком, освајао је три пута првенство државе у периоду када је ондашња репрезентација почела да доноси медаље са светских такмичења.

Колико је Станковић био посвећен кошарци говори и чињеница да је од 1956. до 1966. био генерални секретар кошаркашке организације Југославије, као и главни ветеринарски инспектор на пијаци Зелени венац.

После „клонфера” водио је италијанску Оранжсоду из Кантуа и постао први тренер странац који је освојио италијански шампионат. Тада је после једне утакмице, на којој је због високог нивоа стреса накупљеног годинама, колабирао, па је одлучио да напусти тренерски посао и посвети се раду у ФИБА где је био од 1958. као члан комисије за Европске купове, а од 1969. је стално запослен у светској кошаркашкој организацији.

Послије осам године рада у ФИБА и након одласка у пензију Виљема Џонса, Бора Станковић 1976. године постаје генерални секретар Свјетске кошаркашке федерације.

Као ген сек је активно радио на развијању кошарке на свим мердијанима, учествовао и у раду техничке комисије када су се мјењала правила.

У његовој ери која је трајала све до 2002. године кошарка је добила најзначајније промјене. Уведена је линија за три поена,промењена је димензија терена, пређено је са полувремена на четвртине како би се приближили НБА кошарци.

Станковић је такође био заговорник идеје да на Олимпијским играма треба да играју професионалци из НБА и то се 1992. године десило.

Учествовао је на 28 Европских првенстава, 14 свјетских и 14 Олимпијских игара, као и на 12 конгреса ФИБА. То је тешко замислити.

(Телеграф.рс)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.