Необичан животни пут Игора Кокошкова, новог селектора Србије

Б92
Необичан животни пут Игора Кокошкова, новог селектора Србије

БЕОГРАД - Његов претходник, Александар Ђорђевић, оставио је дубок траг и сигурно је да Кокошкова чека напоран рад и тежак посао који ће надамо се бити пун успјеха, што је красило и мандат Александра Саше Ђорђевића.

Игор Кокошков је у два наврата исписао историју НБА лиге, вјеровали или не. Он је, наиме, био први неамерички тренер који је постао асистент у најјачој лиги света, а у сезони 2017/18 је постао први неамериканац који је самостално водио неку НБА екипу.

Он тренутно ради као асистент у Сакраменто Кингсима, али то не би требало да представља велики проблем пошто већ имамо примјере Серђа Скариола, Брета Брауна или Ника Нурса који уредно обављају своје послове главних тренера и упоредо су ангажовани као селектори (Шпанија, Аустралија, Канада).

То неће бити први пут да Игор у исто време обавља функцију клупског и репрезентативног тренера, али о томе ћемо мало касније...

Кокошков је имао занимљив кошаркашки пут. Он је као и велики број дјеце у Србији почео са фудбалским тренинзима, пратио је очеве стопе који је био професионални фудбалер.

Међутим, Игор се није дуго задржао на фудбалу (иако је дио омладинске каријере провео у Раду) и постаје члан школе кошарке "Војвода Степа" одакле одлази у Црвену звезду.

У Звезди је тада била интересантна генерација, коју су предводили Небојша Илић (садашњи тим менаџер Црвене звезде) и Саша Обрадовић (тренер Монака), а Кокошков је тада био најмлађи члан тима. Игор је имао све испланирано – одлазак на служење војног рока, потом повратак у Београд како би могао да упише факултет и да се упоредо бави кошарком.

Кажу да се све у животу дешава с разлогом, а Игор је прави примјер тога. За вријеме боравка у Нишу доживио је саобраћајну несрећу у којој је повредио кољено и скочни зглоб.

Због тога је био приморан да чак четири пута буде оперисан и да у болници проведе готово годину дана. Како је и сам рекао у једном интервјуу, њега у тој болници баш и није била најбоља, па је адекватну терапију могао да добије тек у Београду.

Убрзо су Игорови другови почели да бјеже из војске (Словенци и Хрвати су редовно прескакали ограду и напуштали касарну), а ови што су остали послати су у Книн. На срећу, из те генерације нико није погинуо, а Игор је читав тај период провео у болници.

По изласку из војске, Игор се окреће свом некадашњем тренеру са савјетом за даљу каријеру, пошто је имао велику жељу да буде тренер. Горан Миљковић Финац позвао га је у ОКК Београд да му буде асистент и слободно можемо рећи да није погрешио.

Из редова ОКК Београда прелази у Партизан (са 24 године био најмлађи тренер у Југославији), где је додатно испекао занат као тренер и у том периоду (тачније 1997. године) пријавио се за конкурс Удружења тренера Србије за одлазак на усавршавање у Америку.

Током своја прва два мјесеца усавршавања у Сједињеним Државама, Кокошков је радио са чувеним колеџ тренером Џимом Калхуном, да би наставио на Дјуку са још чувенијим тренером Мајком Шишевским. До Шишевског је дошао преко професора математике са Дјука, поријеклом из околине Чачка, господина Бранија Видаковића.

Ипак, ту је много важнија била његова сарадња са Мајковим дугогогодишњим асистентом Квином Снајдером.

Знате онај осјећај када са неким једноставно "кликнете" након двије реченице? Е то се управо догодило овом двојцу и када је недуго послије тог упознавања Снајдер добио прилику да тренира Мизури, позвао је управо Игора Кокошкова, који је постао први Европљанин на позицији асистента у НЦАА лиги.

На почетку смо споменули да је Игор Кокошков исписао историју поставши први неамериканац који је постао НБА асистент. Е то се догодило 2000. године, на самом почетку другог миленијума када га је ангажовао Алвин Џентри.

Послије двије сезоне Џентри добија отказ, а екипу преузима Денис Џонсон. Ово нису баш биле сјајне године за Клиперсе, а продефиловали су неки јако добри играчи тог времена попут Ламара Одома, Кијона Дулинга, Даријуса Мајлса, Корија Магетија, Квентина Ричардсона, а ту је био и Марко Јарић.

Клиперси 2004. године бирају сјајног Шона Ливингстона, а Игор Кокошков одлази у Детроит код Лерија Брауна. Та генерација Детроит Пистонса остаће упамћена као она која је без "Ол Стар" играча освојила шампионски прстен и која је зауставила последњи тим који је освојио три титуле у низу – Лос Анђелес Лејкерсе са Кобијем и Шеком.

На самом старту његовог рада у Пистонсима догодио се један немили инцидент који се и дан данас сматра за један од већих скандала у америчкој професионалној кошарци – чувена туча у "Палас оф Обурн Хилс" илити "Малице ат тхе Палаце".

У питању је туча између Рона Артеста и Бена Валаса, која је прерасла у Артестов окршај са навијачима у ком је учествовао и Стивен "Капетан Џек" Џексон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана