Милош Милојевић, ексклузивно за “Глас Српске”: За Звезду сам спреман да урадим све

Дејан Кондић
Милош Милојевић, ексклузивно за “Глас Српске”: За Звезду сам спреман да урадим све

БЕОГРАД - Заобилазним путем, оним којим се рјеђе иде, преко Исланда и Шведске, Милош Милојевић је стигао на главну позорницу, гдје рефлектори даноноћно раде, а сваки се покрет прати под посебном лупом - у Црвену звезду.

У првом мандату је дошао на изричит захтјев Дејана Станковића, да му буде помоћник, а потом га је Звездан Терзић овог љета вратио, у најтежем моменту, након елиминације из Лиге шампиона да својим знањем, као шеф стручног штаба, помогне  у остварењу циљева који су у Љутице Богдана увијек највиши.

Као Звездино дијете и неко ко је прошао школу “црвено-бијелих” Милојевић је имао жељу да се опроба као први тренер српског шампиона, али у перспективи, за неких пет до десет година. Ипак, када је добио позив са “Маракане” млади стратег за “Глас Српске” је признао да није много размишљао.

- Позив Звезде, односно људи из клуба, за мене је био велика част и одговорност. Пре тога ме је звао и Деки Станковић. Рекли су да сви верују у мене. Гледајте, после тога нема ту доброг или мање доброг момента. То је мој клуб, за Звезду сам спреман да урадим све. Велика је одговорност доћи после тако добрих резултата, али то је Звезда и она увек хоће корак више. Тако да и тренер који дође после тога мора направити корак више. Када Звезда зове не размишља се главом, него срцем. А оно увек каже да, кад Звезда зове, ту нема места за убеђивање. Лично, не волим да неког убеђујем нити да мене неко убеђује - истакао је Милојевић.

ГЛАС: Ваша основна филозофија као тренера је доминација интензитетом и темпом. Када ћемо то видети код ваше Звезде?

МИЛОЈЕВИЋ: Ту постоји процес селекције, систем тренинга да би се тако играло. Не волим да се вадим и да скидам одговорност са себе, али јако је тешко то успоставити, доћи у кризни дан пред утакмицу, четири дана пре дербија. У том периоду и овом распореду нема простора за тренинг. Постоји простор за опоравак, мотивацију и тактичке замисли, а моја филозофија се доста базира на тренингу. Морам наћи начин који одговара свим играчима, тј. најбољима у тиму. Радимо на томе, подижемо интензитет и реакцију на изгубљену лопту. Међутим, некад вам распоред утакмица не дозвољава да се тиме бавите максимално. Радимо најбоље што можемо.

ГЛАС: Колико вам је пријала пауза да имплементирате ваше замисли?

МИЛОЈЕВИЋ: Пријала нам је пауза и да видим како момци реагују на напоре, иако сам их знао већину, јер смо са Декијем Станковићем пролазили тешке припреме. Није ми пријало то што смо имали много играча који су били одсутни. Поносан сам и желим да сви буду у репрезентацијама, али с друге стране са аспекта тренажног процеса, сада кад имамо мало времена је нешто што ми негде и не одговара.

ГЛАС: Преферирате систем 4-3-3, висок интензитет.

МИЛОЈЕВИЋ: Ми увек хоћемо да притиснемо противника високо горе, да имамо контролу, да освајамо високо лопту. Можда глупо звучи, нама је то план био и против Трабзона. Постоји једна научна константа, а то је да играчима који имају преко 30 година треба дужи процес опоравка. На пример, они су одиграли у том стилу првенствену утакмицу против Новог Пазара, где смо на 80 одсто поседа и 90 одсто времена на њиховој трећини терена, не половини. И због тог опоравка не могу да понове исто и против бољег противника. Против Монака смо рецимо много боље изгледали. То су те неке осцилације због којих морамо да оспособимо већи број играча да бисмо могли држати тај интензитет. Није проблем дакле тактичке природе. Екипа је после Макабија била у лошем психолошком стању и то мора да се подигне на виши ниво, да они верују у то.

ГЛАС: Има ли Звезда психолога?

МИЛОЈЕВИЋ: Причао сам са челницима клуба. Живимо на Балкану, одмах ту иде оно “нама не треба психолог”, кад се он помене људи помисле да је неко луд. Међутим, чињеница је да хоћемо да се такмичимо са најбољим европским клубовима. Сви ти клубови имају по три, четири психолога, не само у првом тиму, него се то студијски ради од млађих категорија. Психолог не функционише у кризним ситуацијама ако не постоји база. Не може он нама да да рецимо неке три ствари и сад ћемо ми све да побеђујемо са 3:0. То мора да се ради градацијски и мислим да су у клубу сви свесни тога и да ће то у Звезди заживети ускоро на свим нивоима.

ГЛАС: Познајете шведску лигу, има ли тамо играча за Звезду?

МИЛОЈЕВИЋ: Постоји наравно. Скаутинг служба са Марком Марином ради веома темељно, прати се доста лига. Прате се и те скандинавске лиге. Видео сам и списак играча које они имају. Ту сам да им укажем на неке ствари, јер сам неке од тих момака и тренирао, а неки су били ривали екипама које сам водио. Још једна ствар, Звезда је стварно тешка за играче. Нема времена за адаптацију. Тражи се све сад и одмах. Битно је да ти играчи који долазе имају карактер и да знају шта их очекује овде. Ту је много битно погодити. Клуб увек доведе добре играче, али неко се уклопи, неко не.

ГЛАС: Колико стигнете испратити клинце из Графичара?

МИЛОЈЕВИЋ: Наравно. Сад смо првом тиму прикључили малог Јована Мијатовића, ту су браћа Митуљикићи, Никола Кнежевић...Имамо добру групу играча. Нама треба нешто између 22 до 28 година. То је нешто на чему радимо да би освежили екипу.

ГЛАС: Можете ли нам представити Вашег првог помоћника, Иранца Поју Асбагија?

МИЛОЈЕВИЋ: У питању је један од најперспективнијих шведских тренера. Он је Швеђанин који је са две године дошао из Ирана, то јест његови родитељи као политичке избеглице. Био је у лошем моменту у Гетеборгу, није било новца, радио је у У21 селекцији Шведске, ту је имао добре резултате, лепо су играли. Онда је отишао у Барнсли када су били отписани у Чемпионшипу. Он је веровао да може да промени ствари, нажалост није успео и онда је почео да ради на једној њиховој телевизији као експерт за енглеску лигу. Тражио сам неког ко је мирнији од мене, а познаје фудбал и неког ко је спреман да ми каже када радим неке ствари погрешно. Добро види игру, тактички је доста добар. Добар баланс за наш стручни штаб са Ненадом Милијашом и Вујадином Савићем. Задовољан сам и ја, али и играчи са његовим радом.

ГЛАС: Какву Звезду можемо очекивати у наставку Лиге Европе?

МИЛОЈЕВИЋ: Поштујемо сваког, али кад крене утакмица хоћемо да играмо фудбал, хоћемо да се такмичимо, да имамо контролу и мислим да је само питање тренутка када ћемо “отворити брану”. Сад само ти голови да дођу. Гледајте, јесмо ми лоше одиграли против Трабзона, али уз мало концентрације могли смо до бода. Не претимо никоме. Ференцварош је екипа која је последњих пет, шест година пуно уложила, победили су у прве две утакмице, али мислим да имамо простора да их добијемо. Готово сам сигуран у то. Уз помоћ публике. Не може једна утакмица против Макабија да нас толико пољуља.

ГЛАС: Шта очекујте од наставка првенства?

МИЛОЈЕВИЋ: Пуно имамо одложених утакмица. Играмо шест мечева на страни и три код куће. Неће бити нимало лако. Верујемо у то што радимо. Циљ нам је да задржимо и повећамо предност над Партизаном и осталим пратиоцима.

ГЛАС: Ваш највећи ривал Партизан елиминисан је из Купа Србије од Радничког из Сремске Митровице. Занимљиво, Ви сте као играч били дио екипе Тимока који је 2005. године такође приредио сензацију и избацио “црно-бијеле” из најмасовнијег такмичења.

МИЛОЈЕВИЋ: Имали смо добру екипу, неколико играча који су играли тадашњу Прву лигу. Нико није рачунао на нас, јер смо имали нешто слабију сезону. Вратио сам се да помогнем, да останемо у Трећој лиги. На тој утакмици су нам се сложиле коцкице и избацили смо их на пенале, мада смо могли и у регуларном току до победе, имали смо добре прилике.

Не заборавља Димитријевића

ГЛАС: Играли сте у млађим категоријама Звезде у генерацији Видића, Луковића, Дишљенковића..., био је ту и покојни Влада Димитријевић, који је важио за екстра таленат, али нас је нажалост прерано напустио.

МИЛОЈЕВИЋ: За Владину смрт јавио ми је Жарко Лазетић, мој тадашњи цимер у Звезди, данас тренер ТСЦ-а. Он и ја смо отишли у Ургентни центар, нисмо могли да верујемо. Нису нам дали ни да га видимо. Заиста не волим ни да причам о томе. Био је вансеријски таленат. Јако брз играч, технички поткован. Био је испред свих нас, а о његовом квалитету довољно говори чињеница да је међу првима из наше генерације прикључен првом тиму.

Као играч хватао биљешке

ГЛАС: Доста сте записивали од тренера као играч. Од кога сте и шта највише покупили?

МИЛОЈЕВИЋ: У Звезди ме је најдуже тренирао Дуле Савић, али сам од свих записивао, од њега, Кулета Аћимовића и Миле Јовина. После сам записивао и од осталих тренера. Онда ви направите неки свој филтер, видите да нешто радите боље него што се радило пре 20 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана