Марина Вујовић за “Глас Српске”: Период у Звезди најљепши у животу

Некадашња репрезентативка Србије у мају је стигла у Хумску. Била је либеро чувене генерације Црвене звезде која је, својевремено, зауставила дугу доминацију Јединства из Ужица. Иако носи дрес највећег ривала и покрива сваки педаљ терена, за “Глас Српске” истиче да јој је период проведен у “црвено-бијелом” дресу најљепши у животу.

- Била сам кући, ишла у школу, правиле смо сјајне резултате и на почетку неке каријере за коју нисам имала појма куда ће ме касније водити. Имали смо велики ривалитет са ужичким Јединством. Навијачи су били сјајни и код нас у Београду и тамо у “Великом парку”. То је био спектакл. Након тога, та моја генерација је дошла са Зораном Терзићем у репрезентацију - рекла је Вујовићева.

Једна од најдуже активних српских одбојкашица носила је и дрес државног тима. Сматра да је могла и више у репрезентацији, али додаје да стварно нема за чим да жали.

- Мислим да сам могла и више када је репрезентација у питању. Била сам млада и неискусна. Да сам играла више, питање је да ли би трајала до данас, јер нема пуно слободног времена, стално си у погону - истакла је Вујовићева.

Након три освојене титуле и два купа на “Маракани”, каријеру је наставила у Волеру из Цириха. У дресу швајцарског тима наступила је и на фајнал-фору Лиге шампиона.

- Велико искуство. Дошла сам као дете и заиграла раме уз раме са једном Вирџинијом де Карне, Миром Голубовић, Робин А Мо Сантос. Немате сваки дан прилику да са 22 године играте са таквим асовима. То су неке ствари које много значе - поносно је нагласила Вујовићева.

Послије двије године у Швајцарској, каријера ју је одвела у Грчку, гдје се кратко задржала, а потом је отишла у Румунију, која је, каже, била круна њене интернационалне каријере. У тој земљи провела је пуних 11 година, а неизбрисив траг оставила је у екипи Алба Блаж. У Констанци је играла четири године, те у Динаму у Букурешту. Након тога одлучила је да се послије дуго година врати у Србију, у Железничар из Лајковца са којим је освојила Куп Србије.

- Једно лепо искуство. То је мој крај. Баба и деда су ми пореклом одатле, родитељи такође. Моја жеља је била да будем близу Београда после 16 година играња вани. Могло је резултатски и боље бити у Лајковцу, али није се наместило - признала је Вујовићева.

Најискуснија играчица Партизана, иако 38-годишњакиња, не размишља о крају каријере. Истиче да ће играти док се добро осјећа на терену.

- Не волим о томе да причам. Када сам се повриједила у Волеру пред завршницу Лиге шампиона хтела сам да кажем да је доста. Међутим, не. Волим ово што радим и уживам, док год је тако нећу “качити патике о клин”. Док сам здрава, ту сам - поручила је Вујовићева.

Шале са момком

Као бивши играч Црвене звезде, Марина није имала проблема приликом преласка у Партизан. За разлику од, на примјер, фудбала или кошарке у одбојци нема толико тензија када играч прелази у табор највећег ривала.

-  У Звезди сам била пре двадесетак година. За свакога радите максимално, а коме сте стварно наклоњени то је већ нешто приватно. Момак ми је велики партизановац и он ме често “подбоде”, али то је нормално. Ето, на крају ме је дочекао у “црно-белом” дресу - нагласила је Вујовићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.