Мандарић: Не бих уложио у Звезду јер се питају навијачи; са Савом нисам имао комуникацију"

ГС
Foto: ГС

Прослављени фудбалски бизнисмен Милан Мандарић, после епизода у Енглеској, одлучио је да се опроба у Словенији гдје је купио Олимпију из Љубљане.

Међутим, тај подухват није се показао успјешним и после шест година је продао "змајеве" за 5.000.000 евра, милион мање колико га је платио 2015. године.

Освојио је две титуле и три купа са Олимпијом, али истиче да се више не би латио сличног посла, када је у питању преузимање клуба са Балкана

Па ни Црвена звезда за коју је упитан током интервјуа датог "Информеру".

"Није први пут да ме неко пита да ли бих дошао у српски фудбал, да улажем у Црвену звезду или неки други клуб да помогнем. Сваки председник државе, од Слободана Милошевића наовамо, звао ме је, међутим, није то реално. Немам ништа против да улажем новац, али имам против тога да га бацам. Кад год сам улазио у неки клуб, гледао сам на то као на инвестицију која ће касније да ми се исплати, али важно ми је било и да видим себе у том клубу. Како ствари функционишу, шта би све требало да урадим, каквим људима да се окружим. Не видим да је то могуће, рецимо, у Звезди, јер зна се ко се тамо пита“, рекао је Мандарић.

Потом је појаснио на шта је конкретно мислио.

"На навијаче. Тешко бих ја ту могао да направим разлику. Није ни моје, ни било ког власника клуба, да то решава. То би требало да реши држава, али није то случај само у Србији. Звали су ме и у Хајдук из Сплита, па у Борац из Бањалуке. Нигде нисам хтео да одем. Помагао сам, посебно осамдесетих година. Помогао сам Звезди да доведе (Миодрага) Белодедића и (Драгана Стојковића) Пиксија. Како сад ствари стоје, не бих се више уплитао ни у један клуб са Балкана. Нема ту добрих услова за бизнис".

Олимпију је пре месец дана продао агенту за некретнине.

"Сам ђаво ме је наговорио да пре шест година свратим у Порторож да се видим са неким пријатељима. И кроз причу ми кажу како је Олимпија у лошем стању, како пропада и замоле ме да помогнем. И ја прихватим. Планирао сам да останем тамо две, три године. Кад сам хтео да је продам, озбиљни људи који имају новац нису били заинтересовани да је купе, а они који га немају само су причали, нису ништа конкретно радили. Нисам видео коме бих је оставио, а да се домаћински односи према клубу. Коначно се појавила немачка фирма и већ данас или сутра требало би да потпишемо уговор о купопродаји".

Како је рекао, окружио се лошим људима и схватио је да из свега тога неће профитирати.

"Непоштеним. И онда то није могло да изађе на добро. Знате, ја сам у Енглеској био 18 година у фудбалским клубовима и свуда се прецизно знало ко шта ради. У таквим околностима ништа ме није мрзело, био сам пун ентузијазма и то ми је враћало енергију. То у Олимпији није био случај, иако смо увек били у врху домаћег фудбала. Истина, у Европи се нисмо прославили".

Последњих неколико месеци за тренера је имао Сава Милошевића, али са којим није имао праву комуникацију.

"Сава познајем и поштујем као фудбалску легенду. Знао сам га као играча, а мање као тренера. Он је добар човек, али и јако тврдоглав. У својој каријери нисам имао случај да немам комуникацију са тренером, као што је то било са Савом. Нисам никад помислио да му се мешам у посао, састављам тим и слично, то је његова обавеза. Желео сам да имам повратну информацију, да знам шта се дешава, какви су играчи и слично".

Али, Милошевић није био прва жеља када је одлучивао о новом тренеру љубљанског тима.

"Ја сам заправо желео да доведем Роберта Просинечког за тренера и онда ми је један мој нећак, који сарађује са менаџером Ненадом Јестровићем, рекао да је Саво право решење, да уме да извади тим из проблема. Послушао сам га и довели су га. Е сад, кад су нови власници долазили, рекли су ми да хоће неког свог. Нисам очекивао да ће Сава једноставно да склоне а да не попричају претходно са њим. Нисам био у земљи, тако да ћу тек да се видим са њим и да решимо све што је остало нерешено", додао је Милан Мандарић.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана