
Мали број људи упознат је са чињеницом да је Србија представника у НБА лиги имала још на њеним почецима, давне 1951. године...
Прича о човеку заслужном за тај фасцинантан податак дуго је лежала сакривена негде у Чикагу, а његово име је Здравко “Бато” Говедарица.
Тодор и Ана, родитељи НБА пионира, напустили су родно село Автовац у околини Гацка у потрази за бољим животом. Пре Првог свјетског рата стигли су у САД, а њихово најмлађе дјете рођено је управо на америчком тлу 1928. године. Пети по реду, био је то Здравко.
Бато је рано остао без оца, па је у кошарци и спорту покушао да пронађе утеху и дистракцију од суморне стварности. Његов таленат убрзо је испливао на површину и донео му стипендију на престижном универзитету Де Пол 1947. године.
Говедарица је за тадашњег колеџ гиганта наступао три године, а његова статистика из сезоне у сезону евидентно је напредовала. У првој години бележио је 8,5 поена по мечу, затим 11,5 у другој. Као матурант је експлодирао, што га је са 14 кошева у просеку сврстало у идеалну петорку НЦАА лиге.
Међутим, судбина је имала друге планове.
Уместо у најјачој лиги света, Здравко се нашао на другом крају планете – са пушком у рукама. Мобилисан је за рат у Кореји, где је провео пуне две године.
По повратку је наступио за Сиракјуз у сезони 1953/1954, али било је очигледно да је изгубио некадашњу искру и квалитет. Одиграо је 23 утакмице, уз просек од 3,3 поена и 1 асистенције по мечу.
Послије тога је одустао од кошарке. У остатку живота посветио се голфу и раду у српској заједници “Јединство” из Чикага. Универзитет Де Пол указао му је велику част и уврстио га у своју Кућу славних 1974, док је 2006. изабран за једног од 50 најбољих кошаркаша икада рођених у Чикагу. Исте године је и преминуо.
Послије Говедарице, следећи кошаркаш српских корена у НБА био је Пит Маравич. Он је 1970. године изабран као трећи пик на драфту, а сматра се једним од највећих и најутицајнијих играча икада. Пит је био дете родитеља српског порекла, али је читав животни вијек провео у Америци.
Тек послеиј поменутог двојца, Сијетл Суперсоникси су 1985. године као 97. пика изабрали Љубишу Стефановића, рођеног у Алексинцу.
У другој половини и на крају 80-их година прошлог века на драфту су бирани и Радисав Ћурчић (Далас, 1987), Жарко Паспаљ (Сан Антонио, 1988), Владе Дивац (Лејкерси, 1989.) и Александар Ђорђевић (Мајами, 1989).
Сада на највећој позорници наступају великани попут Николе Јокића и Богдана Богдановића, а име Здравка Говедарице заувек ће бити угравирано као камен темељац српске кошарке у Сједињеним Америчким Државама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.