Зашто неки људи не разликују лијеву и десну страну

Пацијент је имао укљештени нерв у руци који је захтијевао операцију - али пошто му је направио средишњи рез на врату, Марш је отворио нерв на погрешној страни кичменог стуба.

Лекарске грешке које се могу спријечити често укључују операцију на погрешној страни тијела: давање ињекције у погрешно око, на примјер, или биопсију погрешне дојке.

Ови "немили догађаји" - озбиљне и у великој мјери спречиве несреће код пацијената - наглашавају да, иако већина нас као дјеца учи како да разликује лијеву и десну страну, не схватају баш сви како треба.

Док је за неке људе, разликовати лијево и десно једнако лако као и разликовати горе и доле, значајна мањина - једна од шест особа, према недавном истраживању - бори се са том разликом.

Чак и за оне који вјерују да немају проблема, сметње као што је амбијентална бука или потреба да одговарају на питања која нису повезана, могу погријешити ако их нешто омета.

"Нико неће погријешити ако каже да је нешто испред или иза, горе или доле", каже Инеке ван дер Хам, професорка неуропсихологије на Универзитету Лајден у Холандији, преноси ББЦ Неwс на српском.

Али разликовање лијеве и десне стране је нешто друго, каже она.

"Ствар је у симетрији, ако се окренете, све ће бити на супротној страни. То је оно што збуњује", наводи она.

Разликовање лијеве и десне стране је заправо прилично сложен процес, који захтијева памћење, језик, визуелну и просторну обраду и менталну ротацију.

У ствари, истраживачи тек почињу да схватају шта се тачно дешава у нашим мозговима када то радимо - и зашто је неким људима много лакше, а другима представља изазов.

Отприлике једна од 10 особа је љеворука, а студије о близанцима су показале да генетика игра важну улогу.

Студија на Универзитету у Оксфорду недавно је открила четири регије у људској ДНК који изгледа да играју важну улогу у одређивању да ли је неко љеворук или дешњак.

Утврђено је да они који су били љеворуки имају "мутације" у четири гена који кодирају цитоскелет тијела - сложену скелу која се налази унутар ћелија како би помогла у њиховој организацији.

Скенирање људи са овим мутацијама показало је да је бијела материја у њиховом мозгу имала другачију структуру.

Лијева и десна страна мозга љеворуких људи такође су биле боље повезане него код дешњака.

"Неки појединци могу урођено да разликују десну од лијеве стране, и то могу да ураде без размишљања", каже Џерард Гормли, љекар опште праксе и клинички професор на Квинс универзитету у Белфасту у Северној Ирској.

„Али други морају да прођу кроз одређени процесс", наводи он.

У настојању да схвате шта се дешава при том процесу, Гормли и његове колеге су спровели истраживање над студенатима медицине гдје су испитали њихова искуства у разликовању лијеве и десне стране.

"Прије свега, у себи морате да оријентишете десну и лијеву страну", каже он.

Ако се то не догоди аутоматски, неки учесници су описивали различите технике, од прављења Л облика палцем и кажипрстом, до размишљања о томе којом руком пишу или свирају гитару.

„За неке људе то је тетоважа на тијелу или пирсинг", каже Гормли.

Затим, када утврђујете која страна је нечија лијева или десна, сљедећи корак је ментално ротирање себе тако да сте окренути у истом правцу као и друга особа.

„Ако сам окренут према вама, моја лијева рука ће бити насупрот вашој десној руци", каже Гормли.

„Та идеја менталног ротирања објекта додаје додатни степен сложености", говори он.

Истраживање које су објавили Ван дер Хам и њене колеге 2020. године показало је да око 15 одсто људи имају проблема са разликовањем лијеве и десне стране.

Скоро половина од четири стотине учесника у истраживању рекла је да су користили стратегију везану за руке како би идентификовали шта је шта, преноси ББЦ Неwс на српском.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.