Вриједан музејски експонат стигао у Београд умјесто у Лондон

Танјуг
Foto: РТС

БЕОГРАД- Музеј дипломатије смјештен у здању Министарства спољних послова добио је нови, изузетно вриједан експонат из Египта - једну столицу, која је свједочанство историје и пријатељских веза југословенских владара са Хамилтоном Фиш Армстронгом, који је са неколицином других обликовао америчку спољну политику од краја Првог свјетског рата.

Бивши амбсадор Србије у Египту Драган Бисенић, који је у амбасади у Каиру пронашао драгоцијени експонат, каже за Танјуг да је ту столицу краљ Александар добио од великог пријатеља Србије и Југославије Армстронга - уредника најпознатијег спољно-политичког часописа Форин аферса који је током пола вијека уредничке каријере ланисрао и многе важне историјске личности, попут политичара, дипломате и нобеловца Хенрија Кисинџера.

Између осталог, Армстронг је водио истраживање којим је доказивао да Србија није кривац за Први свјетски рат, како су то многи тврдили послије окончања рата.

Према ријечима Бисенића, столицу која је "свједок" дипломатске историје и веза Србије и САД, донио је са собом Краљ Петар из Лондона у Каиро у ком је боравио од јесени 1943. до пролећа 1944. очекујући савезничко, а са њима и своје искрцавање на Балкан.

Када су савезници одустали од тога, краљ Петар се вратио у Лондон, али је столица остала у тек купљеној амбасади.

Столица ће, како је најавио, бити дио изложбе о Армстронгу, а коју ће током године организовати заједно са МСП, како би се уперило свјетло на ту важну, а готово непознату личност српско-америчких односа и наше историје, а која може много да објасни зашто је била таква каква је била.

Армстронг је био и први амерички војни аташе у Србији, навео је Бисенић и додао да је тај блиски пријатељ краља Александра, кнеза Павла и владике Николаја Велимировића, од 1922. до 1972. био уредник спољнополитичког часописа Форин аферс.

"За све то време био је активан у Фонду за помоћ Србији, у који се као студент Принстон универзитета, укључио са пријатељем, касније шефом ЦИА Аленом Далсом. Фонд се касније претворио у Америцко-југословенско друштво у којем је Армстронг био председник", навео је Бисенић који причу о столици зна на основу рада на књизи о историји српско - америцких односа "Храбри стари свет" коју ће ускоро објавити, а у којој се посебно бавио личношћу и дјелом Армстронга.

Бисенић каже и да је био не мало изненађен, али и обрадован, када је схватио да је управо та столица у амбасади у Каиру, поклон краљу, који је препознао по логу Савета за спољне послове утиснутом на кожним дијеловима столице.

Савјет за спољне послове, је, како је навео, због одлучујуће улоге у креирању свијета послије Другог свјетског рата, стекао репутацију неформалне групе која управља свијетом.

"То је столица у којој је Армстронг седео у канцеларији као извршни директор америцког Савета за спољне односе. Транспортовао ју је бродом до Италије, а затим аутом до Београда на поклон краљу Александру уз поруку - Ви не можете да будете члан Савета, али на овој столици бар можете тако да се осећате", прича Бисенић.

Краљ му је на то, како Бисенић подсјећа, у шали рекао - "Не, понели сте је са собом како бисте се и код мене осећали као у Њујорку".

Бисенић наглашава и да је свако ко је нешто значио у америчкој политици од 1921, када је Савјет основан, био је његов члан.

За несебичну помоћ Србији, Армстронг је одликован српским Орденом Црвеног крста (1918), Орденом Светог Саве петог реда (1918), Орденом белог орла с мачевима (1919) и Светог Саве првог реда (1926). Одликовале су га и Велика Британија, Француска, Чехословачка и Румунија.

Био је, додаје, веома забринут и за судбину Југославије, током кризе 1941. године.

Столицу, коју је донио из Каира у Београд, Бисенић је уручио државном секретару МСП Немањи Старовићу током прошлонедјељне конференције о Хенрију Кисинџеру која је одржана у Министарстству.

Као новинар који је разговаро са Кисинџером, Бисенић подсјећа на његове ријечи:

"Југославија, да није било Армстронга, не би за Америку имала онакво значење какво је имала, а да није објавио мој текст у Форин аферсу, питање је да ли бих икада постао активан у политици и дипломатији. Деценијама је био у центру америчког одлучивања. Послијератни свијет без његовог директног утицаја не би изгледао онако како данас изгледа", закључио је Кисинџер.

Армстронгов поклон краљу Александру, тако ће најзад поново бити у Београду, као што је краљ Петар II Карађорђевић и намјеравао и постати дио Музеја српске дипломатије који свједочи о развоју српске дипломатије кроз вијекове.

Тај Музеј чува свједочанства о више од осам вијекова српске дипломатије, а које сеже до средњовјековне Србије и 1188. године, када је дипломатска мисија као претходница сусрета владара Светог римског царства Фридриха Барбаросе и српског жупана Стефана Немање била на царском двору у Нирнбергу.

Чињенице уткане у стубове Музеја дипломатије, основаног 25. априла 2012. поводом обиљежавања два вијека модерне српске дипломатије, дају престиж српској дипломатији, као једној од древних у односу на дипломатије великог броја земаља, рекла је раније за Танјуг амбасадорка Љиљана Никшић.

Српска дипломатска ризница показује и више од осам вијекова дуге српско-њемачке везе, неколико година старијим са Русима, и скоро пола вијека млађим са Французима.

Важно мјесто заузима и пријатељство с Великом Британијом које датира од 1837. године, као и оно са САД, које је било на врхунцу у вријеме Михајла Пупина и америчког предсједника Вудроа Вилсона, а захваљујићи којем се 1918. године на Бијелој кући вијорила српска застава.

Музеј чува и документа с потписима предсједника Вилсона, телеграм који је лично послао српском премијеру Николи Пашићу, али и оригинале Версајског уговора, Сенжерменског и Тријанонског споразума.

Уз све то, Музеј крије и љубавне приче дипломата, попут Иве Андрића, Славка Грујића или прве жене амбасадора Стане Томашевић, која се удала за норвешког синеасту тек када јој је Тито то дозволио.

У музеју је и реплика Андрићеве канцеларије и његове дипломатске униформе и подсјећања на првог српског амбасадора Јована Дучића.

Такође, како наводе у Музеју не смије се заборавити ни прва жена дипломата - кнегиња Милица, удовица кнеза Лазара Хребељановица, погинулог на Косову 1389. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана