Воља грађана у канџама превара

Иако је прича о реформи правила која кроје, прате и омогућавају изборни процес стална тема на домаћем дневно-политичком столу, преовладавају мишљења да иза кулиса заправо нема истинске воље за доношење рјешења која би на прави начин осликала директну вољу грађана и довела цијели процес у праведније оквире, јер политичарима одговара садашњи статус који често, као ас, извлаче из рукава да би прогурали неке личне и страначке циљеве или уцјењивали политичке противнике.

Због таквог односа на многим домаћим адресама БиХ је у овај посљедњи изборни циклус, који је окончан 15. новембра у 19 часова, када су затворена биралишта, ушла по правилима на која многи имају примједбе, али рјешења или немају или не нуде. Стручњаци подвлаче да су прецизније законске одредбе, подизање изборног прага, други круг гласања, боља организација бирачких одбора питања на којима је потребно хитно радити и искористити и чињеницу да идућа година није изборна.

Лавиринт

Изборни закон БиХ до сада је мијењан више од 20 пута, али тим потезима нису ријешени они суштински проблеми тог процеса. Важнијих измјена, како кажу упућени, није било од 2006. године. Измјене до којих је дошло у међувремену су махом биле козметичке природе, а најзначајнија се десила непосредно пред расписивање локалних избора 2016, када је подигнут унутарстраначки цензус за освајање мандата на страначкој листи са пет на десет одсто за локалне, односно на 20 одсто за опште изборе, чиме је смањена могућност изборног инжењеринга на листама.

Посљедњи избори спроведени су у специфичним околностима, првенствено усљед другачијих мјера на биралиштима због пандемије вируса корона, али и чињенице да су избори први пут изашли из оквира законских рокова јер нису били прве недјеље у октобру, већ тек у новембру.

Изборни дан је, с друге стране, показао да страначки активисти имају исте или сличне резултате као Централна изборна комисија, само и по неколико часова раније, што су признали и у ЦИК-у уз опаску да ће морати нешто да ураде и о том питању.

Показало се и да Изборни закон не нуди излаз у ситуацијама када, као што се десило у Травнику, кандидат за начелника умре на дан избора, а на крају се покаже да је побједник. Питање је и да ли је цензус од три одсто гласова пренизак, прије свега када је ријеч о локалним изборима.

Изборни процеси у БиХ годинама су под будним оком невладиног сектора из којег је стигао не мали број сугестија и конкретних приједлога шта је потребно мијењати у Изборном закону БиХ и у којем правцу. У том послу предњачи Коалиција “Под лупом”, чији је извршни директор Дарио Јовановић пред ове изборе изнио став да би требало у одређеној мјери да буде укинута могућност гласања путем поште, односно грађана из дијаспоре, јер сматра да нема смисла да неко ко двије, три деценије не живи у БиХ, већ само долази у дане одмора, одлучује о томе ко ће кројити политике у општинама и градовима. Члан Стратешког одбора Коалиције “Под лупом” и предсједник Форума грађана Тузла Вехид Шехић каже да су избори протекли мирно када је ријеч о јавном реду и миру, а то не значи да није било ствари које су у супротности са изборним правилима. Посебне замјерке има на дјеловање доброг дијела предсједника бирачких одбора који се, каже, постављају изнад првих људи локалних изборних комисија и Изборног закона. Такве је, нагласио је, потребно санкционисати и забранити им рад у изборном процесу.

О подизању изборног прага са три одсто потребно је, како каже, причати.

- Потребно је спријечити злоупотребу изборног процеса, а тиче се странака које се појављују у свакој изборној јединици, а немају у њима ни општинског одбора нити икаквог органа. Разлог томе је размјена, односно куповина мјеста у бирачким одборима, што је кршење Изборног закона. То је масовна појава, толико раширена да у многим бирачким одборима већину чланова чине представници једног политичког субјекта или блока. И о томе се мора причати јер се иза тога сигурно крије фалсификовање изборне воље грађана - истакао је Шехић и да додао да ЦИК мора убрзати објављивање првих резултата избора.

Делегат српског народа у Дому народа Парламента БиХ Лазар Продановић (СНСД), који је био члан неколико интерресорних радних група за измјену изборног законодавства, сматра да је потребно именовати ново радно тијело за ова питања јер су и ови избори показали да има празнина. Као примјер је навео случај побједника за начелничку фотељу у Травнику, истичући да је потребно у закону прецизирати и како да се поступа и таквим ситуацијама. Он је и за то да буде подигнут изборни праг на пет одсто.

- Фрагментација политичке сцене води до веће нестабилности и трговине. Минимални цензус би требало да буде пет одсто и то треба да буде прва тачка дневног реда у будућим расправама - рекао је Продановић нагласивши да се мора средити стање у бирачким одборима.

Сагласан је и са неким размишљањима да би требало да буде уведен и други круг гласања ако кандидати не пређу 50 одсто гласова.

- То има смисла јер би појачало капацитет изабраних градоначелника као и начелника, а тиме и њихову одговорност - истакао је Продановић.

Говорећи о неким размишљањима из невладиног сектора да би се морало мијењати и правило које стриктно одређује дан избора у БиХ, што је можда и правило само код нас, истакао је да постоји више проблема.

- Он је законима утврђен, а уставима ентитета и кантона је предвиђено, па и Дејтоном, да избори буду сваке четири године. Најважнија ствар коју је потребно дефинисати је крајњи рок за конституисање изабраних органа и да након тог рока, ако се тај посао не уради, ступа на снагу обавеза да се иде на пријевремене изборе - закључује Продановић.

Крупна питања

Једно од најкрупнијих изборних питања чека епилог пуну деценију. Ријеч о пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру у фамозном предмету “Сејдић и Финци против БиХ” која се тиче избора чланова Предсједништва БиХ, односно могућности кандидовања оних који не припадају ниједном од конститутивних народа у БиХ.

На ту обавезу, на коју БиХ стално упозоравају из европских институција, посебно јер је један од важећих приоритета на њеном путу ка ЕУ, могла је бити стављена тачна прије неколико година, када су кључни политички актери у Републици Српској и ФБиХ озбиљно преговарали о томе. Да би ова пресуда била спроведена у дјело, потребно је “отворити” Устав БиХ, а Српска је својевремено била спремна да у том најважнијем акту пише да, умјесто Србин, пише један из Српске, али није било договора партнера у ФБиХ како то у том дијелу земље дефинисати.

Лазар Продановић је, говорећи о овоме, истакао да је у овој причи, као и у многим другим, пресудан компромис политичких субјеката у БиХ у којој не смије бити максималистичких захтјева. Поновио је да је спровођење одлуке у случају “Сејдић и Финци” сложенија материја, али и да је наредна година, која није изборна, идеална прилика да се отворе карте и постигне договор о измјени Изборног закона. Највећу одговорност имају федералне партије које су, у одређеној мјери, самим договором о спровођењу избора у Мостару, који су заказани за децембар, први пут након пуних 12 година озбиљније отвориле овај пакет. На њима је да то и заврше, али се чини да то, поново, неће ићи лако јер је већ било неких оптужби да је СДА одступила од постигнутог договора са ХДЗ-ом.

Генерални секретар ПДП-а Милко Грмуша сматра да први и основни проблем када је ријеч о изборним аномалијама лежи у чињеници да правосуђе готово уопште не реагује на бројна кривична дјела која обиљежавају изборни процес годинама уназад.

- Куповина гласова, пријетње гласачима, обећање посла уколико се гласа за неку партију или кандидата, такозвано “иксање” кандидата на збирним листама, преправљање бирачке воље на бирачком мјесту, злоупотреба личних података грађана приликом фиктивних пријављивања гласача у иностранству, спречавање акредитованих посматрача да буду на бирачким мјестима, све су то озбиљна кривична дјела за која нико не одговара - каже Грмуша.

Према његовим ријечима, ЦИК је имао могућност да формира један или више главних центара за бројање у Републици Српској и ФБиХ, што је, како каже, једини начин да буду спријечене евентуалне злоупотребе у раду бирачких одбора, као и злоупотребе у пријавама бројних, практично непостојећих политичких странака које се пријављују за изборе са сумњивим политичким мотивима како би добиле одређени број мјеста у бирачким одборима.

- Поред тога, ЦИК је имао право да у складу са чланом 2.9 тачка 2. Изборног закона БиХ донесе административни пропис на основу којег ће бити одређено да гласачке кабине буду постављене тако да гласачи леђима буду окренути према посматрачима ради спречавања могућих злоупотреба, односно фотографисања гласачких листића које је плод притиска и куповине гласова - каже Грмуша.

Бирачки одбори

Што се тиче ствари за које ЦИК није надлежан, већ су ствар измјена Изборног закона БиХ, он сматра да је неопходно да коначно буде уведена могућност скенирања гласачких листића као и видео-надзор на бирачким мјестима, јер је евидентно да без тога неће бити могуће спријечити самовољу чланова бирачких одбора и изборних комисија на вишим нивоима.

Актуелни потпредсједник Скупштине града Бањалука, који је у недјељу поново изабран за одборника из реда националних мањина, Саша Чудић активни је учесник свих изборних процеса од 1996. године. Он сматра да је обавезно потребно подићи цензус са три на пет одсто на локалним изборима, јер би тако био смањен број политичких субјеката у локалним парламентима, а тиме и уцјењивачки капацитет малих странака.

Поред тога, он као једну од револуционарних измјена предлаже професионализовање бирачких одбора, истичући да би тиме на другачији начин било ријешено и питање бројања гласова.

- Илустроваћу то на примјеру Бањалуке, гдје у раду бирачких одбора учествује око 1.500 људи. Умјесто да чланове бирачких одбора, као што је сада случај, равноправно предлажу сви политички субјекти пријављени за изборе, потребно је изабрати 2.000 људи који ће професионално радити тај посао. Дакле, одредити услове које морају да испуњавају, потом расписати јавни оглас, што би требало да буде надлежност Градске изборне комисије, а након што буду изабрани, те људе је потребно обучити, као што се и сада обучавају и, наравно, обезбиједити пристојне дневнице - објашњава Чудић.

На тај начин, наставља он, била би избјегнута препродаја мјеста у бирачким одборима и професионализована изборна администрација, а политички субјекти би на бирачким мјестима били присутни посредством својих посматрача, али не и чланова бирачких одбора.

- Када је ријеч о бројању гласова, потребно је укинути бројање гласова на бирачким мјестима. Значи, након затварања бирачких мјеста потребно је само констатовати колико бирача је гласало на том бирачком мјесту, запечатити вреће и транспортовати их у један локални центар за бројање, а у случају Бањалуке, то би била, рецимо, Спортска дворана “Борик”. У дворани има довољно простора да свим посматрачима буде омогућено да надгледају рад чланова бирачких одбора, односно бројање гласова, на један потпуно транспарентан начин - каже Чудић.

Он додаје да ти професионални чланови бирачких одбора не би тај посао радили само на редовним изборима, већ и на пријевременим или ванредним, као и у случају евентуалних опозива начелника и градоначелника или спровођења референдума о неком питању. Чудић на крају истиче да би по узору на Хрватску било добро увести тзв. полуотворене листе.

- То подразумијева да бирачи на отвореним листама могу да заокруже само једног кандидата, чиме би се избјегло популарно “иксање” којим се често оштете поједини кандидати од стране својих страначких колега - каже Чудић.

Модерне технологије

Информације о увођењу нових, модерних технологија у изборни процес, као што су скенери и видео-надзор на биралиштима, неколико пута су стизале у Парламент БиХ, али није било потребне сагласности након расправа. Као разлози су навођени преурањено посезање за тим, мањак новца, али и да је у питању само скупљање политичких поена у предизборно доба. Вехид Шехић, као и тим Коалиције “Под лупом” сматра да ти новитети морају бити што прије уведени у изборни процес те биометријска идентификација бирача.

- Свједоци смо били појава и на овим изборима да је једна особа гласала за њих десет, доносећи њихове личне карте. Биометријска идентификација би то онемогућила, док би скенер аутоматски на лицу мјеста, када бирач гласа, ту његову вољу евидентирао у систем. То би убрзало резултате - нагласио је Шехић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.