Висућ град, посљедње уточиште краља Стефана Томашевића и краљице Јелене: Камени свједок прошлости и завјет за будућност VIDEO/FOTO

Средњовјековна тврђава сазидана над каменитим и стрмим кањоном Висућице у засеоку Награђе, село Шиповљани, камени је свједок бурне историје. Иако обрасла растињем, скривена у шуми, вијековима пркоси зубу времена. У љепоту овога краја, који се може назвати оазом мира у којој само цвркут птица и жубор Висућице прекидају тишину, увјерила се и екипа “Гласа Српске” која је провела неколико часова са мјештанима Награђа, племенитим људима доброг срца. До засеока, који је прије ратног вихора бројао 25 кућа и стотине чељади, а у којем данас борави свега неколико мјештана, води оронуо макадамски пут. На тежак, сеоски живот, седам километара од херојског Дрвара, не жале се, на боље нису научили, а за путнике намјернике са свих страна широм отварају своја срца и врата својих домова. Многи Награђани расути по свијету хрле у завичај да обнове огњишта и да се врате. Причу о “Црној краљици” Јелени Бранковић Томашевић, најстаријој кћерки деспота Лазара Бранковића и праунуци Вука Бранковића по којој је тврђава добила назив, у овом крају знају и стари и млади.

- Краљица Јелена је обукла црне хаљине када су јој убили мужа и сина и зато наша тврђава носи назив “Црна краљица” – прича шестогодишња Елена Иванковић, поскакујући с ноге на ногу уз сестру Милу и мајку Будимирку.

Иако је тек кренула у први разред ова весела дјевојчица смјело и поносно прича оно што је чула од својих родитеља показујући нам пут до домаћина Радомира Бајића (60) званог Баћа поштар, за чијом се трпезом, уз уштипке које у овом крају називају колачићи, кајмак и чувену ракију крушку преплићу прошлост и садашњост.

- Према историјским записима и причама наших дједова краљ и краљица и њихов син Лазар бјежећи од турског зулума склонили су се ту у нашу тврђаву. Једна од легенди каже да су Турци да би измамили стражу из тврђаве на оближњи пропланак истјерали црне овнове не би ли стража помислила да је дивљач. Када су спустили висећи мост Турци су ушли и побили мушку чељад. Прича се да се краљица са дјецом бацила са литице у Висућицу те да јој је из њедара испала дуња с којом су се дјеца играла. Ту под каменом тврђавом све до посљедњег рата било је стабло дуње које је рађало сочне плодове – испричао је Баћа.

Поносан на свога сестрића Часлава Шобота и његове колеге који нису заборавили одакле су им преци и који оснивају Удружење “Награђе-црна краљица” с циљем обнове Висућ града и богомоље, чије су темеље пронашли надомак тврђаве, Баћа каже да је свима у овом малом мјесту циљ исти - да не дозволе да се прадједовска огњишта угасе. Којим путем да корачају ка циљу те да исконска вјера у срцу опстаје упркос недаћама, показао је овај средовјечни Награђанин који се недавно први крстио на темељима старе црквице у којој се за спасење своје породице молила и краљица Јелена. Ту на зидинама богомоље за коју се претпоставља да је једна од најстаријих у БиХ данас прве ријечи Оченаша изговарају веселе дјевојчице Елена и Мила, показујући да се на мјесту које је рука туђина завила у црно, данас нови живот рађа.

Крв ђедова у Награђе је вукла и Горана Рашљића који казује да се о овој црквици знало и причало и онда када је од очију пролазника била скривена под растињем и лишћем.

- Ово је историја нашег краја, наша лична карта и одлучни смо да је отмемо од заборава. Очистили смо све око црквице и ове године овдје је служена прва литургија. Жеља нам је да уз помоћ Божију на овоме мјесту саградимо цркву - испричао је Рашљић, нагласивши да мјештани Награђа трагају за истином.

Додао је да су приликом уређења темеља црквице пронашли мошти за које се претпоставља да су дјечије те да је ријеч о потомцима краљевске породице Томашевић.

Иако малобројни, о сложности Награђана могао би се написати роман. Осим што су сав локалитет очистили и уредили о своме трошку, свако од њих даје колико може да би сачувао оно што су од дједова наслиједили. Комад земље уз темеље средњовјековне црквице, на којем ће саградити нови храм цркви је преписао мјештанин Душко Рондаш који четворочлану породицу прехрањује скромном пензијом.

- Жеља ми је да се ово обнови да саградимо цркву да се ту наша дјеца крсте и жене, да наше Награђе живи - истакао је Рондаш.

Са том истом жељом малобројне Награђане окупио је Часлав Шобот, рођен у Бањалуци, али одрастао у Награђу са баком и дједом.

- Уз благослов јединственог свештеника Зорана Миловца покренули смо идеју обнове Висућ града и богомоље, а све с циљем стварања бољих услова за живот мјештана овога краја. Воље и ентузијазма не недостаје ни старима ни младима у овом крају који се свакој акцији радо одазивају. Најбољи примјер томе је наш Дуле Бајић (70) који је вјештим рукама саградио помоћни објекат уз црквицу гдје се окупљамо, дружимо и договарамо наредне кораке - рекао је Шобот који је предсједник Удружења “Награђе-црна краљица” које је у оснивању.

Додао је да дружења и акције које организују не би биле потпуне да није вриједних домаћица награђанских о чијим питама и колачима се надалеко чуло. Како би што прије досегнули до циља, додао је, у помоћ им прискачу и пријатељи из других општина којима је захвалан на сваком учињеном кораку.

Прича о овом малом мјесту већ је далеко одјекнула баш попут пјесме Награђана која одзвања кањоном Висућице и са којом уз капљицу чувене крушке окончају сваку акцију и дружење у завичају. А приче о “Црној краљици” тек ће бити испричане.

Подршка

Начелница Дрвара Душица Рунић каже да Награђе одише позитивном енергијом те да ће и општина дати свој допринос да та прича заживи.

- Пружићемо максималну подршку и допринос у инфраструктури онолико колико можемо. Геометри су на терену, план је да пут према Награђу асфалтирамо. Дио на којем су спорни имовински односи рјешаваћемо, а тражићемо помоћ и Оружаних снага БиХ - истакла је Рунићева.

Благо

О Висућ граду и чувеној краљевској породици која је у њему боравила много је прича испричано, а према једној од њих, казује мјештанин Драшко Дамјановић, у бунару, негдје око Висућ града закопано је благо породице Томашевић.

- Причало се да је једна мјештанка некада давно пронашла златни дукат крај црквице што потврђује то народно предање - рекао је Дамјановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.