Уз 20. мај, Свјетски дан пчела: За три четвртине смањен број опрашивача у Европи

Anadolija 13.05.2020 12:50

САРАЈЕВО - БиХ је протеклих година забиљежила експанзију производње јагодастог воћа, посебно у руралним подручјима јер обезбјеђује релативно брз поврат уложених средстава, али и ангажује властиту радну снагу унутар домаћинства. Уз релативно мала улагања, поврат својих средстава и прву зараду произвођачи могу очекивати у прилично кратком периоду, саопштено је из Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ).

Уједињене Нације (УН) су препознале важност пчела у екосистему те је 20. мај прогласио Свјетским даном пчела. Усвајајући резолуцију коју је предложила Словенија, а подржале све чланице ЕУ и многе друге земље свијета, УН прогласили су овај датум с циљем да се подигне свијест о њиховом значају и упозори на смањење броја пчела у свијету, подсјећају из Института за здравље и сигурност хране Зеница.

Одлуку о обиљежавању Свјетског дана пчела Генерална скупштина УН донијела је крајем 2017. Резолуцијом 155 коспонзора, укључујући Европску унију, САД, Кину и Русију, предвиђено је да се Свјетски дан пчела обиљежава “кроз едукацију и активности усмјерене на подизање свијести о значају пчела и других опрашчивача, на опасности са којима се суочавају, као и њихов допринос одрживом развоју”.

Пчеле и други опрашивачи од кључног су значаја за глобални ланац исхране. Оне не само да осигуравају сигурност у храни, него и обављају економске активности вриједне 577 милијарди долара, процијенила је Међувладина научно-политичка платформа о биодиверзитету и услугама екоситема (ИПБЕС). Пчеле су кључни дио многих екосистема и добар су индикатор стања здравља екосистема.

Број опрашивача у Европи смањен је у посљедњих 30 година за три четвртине. Многи научници сматрају да је одлучујући био раст употребе пестицида.

Повољни климатски услови, квалитетно и незагађено земљиште учинили су да плодови јагодастог воћа, малине прије свега, промовишу ове просторе у многим земљама ЕУ и шире. Управо период који је пред нама (половина маја-крај јуна) карактерише обилно цвјетање малине.

Принос меда и до 200 килограма са хектара процвалих малина

“Она, уз купину спада у веома медоносне воћне културе, а осим нектара пчелама је издашан извор и полена. Насади у вријеме цватње ове профитабилне воћне културе једноставно буду запосједнути овим корисним инсектима који доносе радост и малинарима али и пчеларима јер пчеле као опрашиваћи играју веома важну улогу у производњи воћа, а управо из овог разлога и једни и други требају водити рачуна да се при третману засада малине не страдају пчеле”, наводе из ИНЗ-а.

Касим Велић, управник Завода за заштиту биља уоквиру ИНЗ-а, појаснио је да се упштено може рећи да пчела опраши преко 90 посто цвјетова, а овим процесом обезбеђује се обимнији род и крупнији плодови.

“Опрашивање је посебно важно у малињацима и другом јагодастом воћу, јер је циљ да се из сваког цвијета формира плод.Укупна цватња малине траје преко 30 дана док најјаче медење траје око 20 дана, а пчеле цвјетове посјећују од раног јутра па до мрака. Малина нектар излучује и при хладнијем времену, садржај шећера у нектару се креће од 44- 52 посто. Дневни уноси могу се кретати и до шест кг, а укупни принос до 40 кг по кошници. Принос са једног хектара може да буде и до 200 кг меда. Ни малинари нису без користи од посјете пчела, јер се приноси повечавају и до 80 посто”, рекао је Велић.

Институт је припремио и на својој веб страници inz.ba објавио једноставно и практично упутство за заштиту пчела у процесима кориштења заштите малина, које ће бити корисно како пчеларима, тако и малинарима.

Паралелно са повећањем засада малине широм БиХ пристижу и оптужбе пчелара о страдању пчелињих заједница, што биљеже статистике из године у годину, а као главни узрок наводе се пестициди који се користе у заштити малине, а који имају погубан учинак на пчеле.

Ако се пак због незнања или неупућености малинара ово догоди онда је штета вишеструка, цвјетови остају без опрашивача, а пчелари без својих драгих љубимица. Уколико произвођачи малине желе високе, али и квалитетне приносе (добро испуњен плод малине) онда то не могу остварити без опрашивача - пчела.

Треба се подсјетити, кажу из ИНЗ-а, за један минут пчела посјети 10 цвјетова, један њен излет траје 10 минута и за то вријеме опраши 100 цвјетова, дневни учинак пчеле је око 4.000 опрашених цвјетова, што је довољно како би се добило 15 килограма малине. Када се ово има у виду онда не преостаје ништа друго него добра и квалитетна сихронизација активности између пчелара и малинара на обострану корист.

Препоруке ИНЗ-а су да се третирање инсектицидима изводи пред само цвјетање код малине, а сљедеће након завршене бербе. Да се за вријеме цвјетања могу се примјењивати фунгициди, ради спрјечавања појаве труљења плодова, али све по препоруци стручних лица и у складу са упутством за употребу уз поштивање корака сигурне примјене фитофармацеутских средстава (ФФС) за заштиту биља.

Третирање малина хемикалија прије или након цвата

Прије прскања, прскалицу је потребно темељито испрати топлом водом и детерџентом како би се уклонили остаци раније кориштених инсектицида, а уколико у малињацима (између редова) има маслачка и других цвијетница треба их покосити прије тремана како би се избјегло да преко цвијета, инсектицид наштети пчелама. Током цвјетања малине није дозвољена примена акарицида и инсектицида.

Ни по једном програму заштите малине, подсјећају из Института, оне се не прскају у доба цвјетања. Осим што од таквог прскања нема никакве користи, оно успут убија главног опрашивача малина. Под штетно прскање овдје се подразумијева употреба пестицида. Воћари морају испоштовати то да се прскање мора обавити прије цвјетања.

У складу са принципима интегралне заштита биља произвођачи ће примјењивати мјере интегралне заштите, и додатних захтјева за интегралну заштиту јагодастог воћа, а то су прије свега биолошке и механичке мјере, у које спада изрезивање и одстрањивање заражених дијелова воћке, те одстрањивање трухлих и заражених плодова.

Препоручује се, ако је могуће, користити феромонске клопке и друге начине лова инсеката, те акустичне апарате за одбијање птица и глодара. Хемијске ће мјере бити проведене тек када друге мјере нису у потпуности смањиле опасност од штета по насад које могу изазвати наметници.

Прије примјене хемијских мјера заштите, мора бити проведена процјена опасности од штетних организама, односно прогноза њихове појаве. Прогноза мора бити темељена на праћењу климатских увјета за појаву болести, праћењу популације штетних организама и праћењу фенофазе развоја одређене воћне врсте.

Пожељно је пратити и популацију корисних организама, односно природних непријатеља. Одлука о примјени хемијских мјера заштите доноси се на темељу властите процјене или према препорукама савјетодавне службе. При избору средстава за заштиту биља предност треба дати средствима ужег спектра дјеловања, средствима за заштиту која нису опасна за корисне организме и која нису разврстана као опасна за околиш, истичу стручњаци.